RTV Teorija i praksa

radio je opet jevtiniji; njegov sat po gledaocu staje 1 peni, prema 1,5 penija na televiziji. Suština je, kaže Mener, u tome da radio-slušaoci čine 40 odsto auditorija BBC, a da radio dobija samo 30 odsto njegovih prihoda. I zato krize radija može biti samo u sferi finansija, u pritisku koji komercijalizacija medija vrši na program. Da li se javne kompanije mogu odupreti pritisku privatnih? Hoče li se očuvati obrazovni, dramski, dokumentarni, umetnički programi pita se Mener i tvrdi da zapravo i radiju i televiziji preti kriza. Kakva kriza, radio cveta! To je rekao Kristijan Majard, komunikolog iz Francuske, nabrajajući varijacije koje postoje širom Zapadne Evrope; javne stanice, privatne stanice, mešovite stanice, dugi talasi, kratki talasi, satelitske veze... U Francuskoj svakodnevno i do 35 miliona Ijudi sluša radio. Učešče radija u ukupnom reklamiranju raste, uprkos mnogim ograničavajućim propisima. Pojavilo se - i opstalo - oko hiljadu tzv. slobodnih radio-stanica. Zahtevi za osnivanjem novih stalno rastu. Nedavno je odgovarajuča državna komisija odobrila 45 od 300 prispelih zahteva iz Pariza i okoline... I po njegovom mišljenju najugroženiji su kulturni i muzički programi velikih nacionalnih radio-stanica koji se još drže starih formi i rizikuju da izgube slušaoce. Budžeti su se smanjili, jer ne prate inflaciju, a pri tom su najviše oštečeni upravo programi „France Culture” i „France Musigue”. Ukoliko se misli na očuvanje kulturne funkcije radija (Majard podseča da Radio-France ima dva sopstvena orkestra i hor koji su 1986. godine dali 189 koncerata i 62 originalne muzičke priredbe), onda je finansijska podrška neophodna. Odbijajuči oglašavanje i ekonomsku propagandu kao izvor prihoda, on rešenje vidi u direktnoj vladinoj pomoći preko stalnih novčanih fondova i u uvođenju pretplate na pojedine vrste programa, po sistemu „plati i gledaj” koji se već primenjuje za televiziju. Uspeh TV Kanala plus uverava Majarda da bi Ijudi platili za slušanje onog što vole.

197