RTV Teorija i praksa

Raško V. Jovanović

LETNJI RADIO

Letnja programska shema na radiju redovno je donosila manje govornih emisija, a više muzike, zatim lakše sadržaje pojedinih emisija i blokova, s akcentom na zabavnom tonu. Rečju, leti radio-program treba da ponudi, pored informacija, pretežno zabavno-rekreativne sadržaje, ne bi li tako ulepšao časove odmorske dokolice onima koji ne rade, bez obzira gde se nalazili - u svojim domovima, na obalama гека ili mora, u šumovitim i hladovitim planinama, a onima koji rade olakšao dane propraćene vrućinama. U principu, takav postupak u programiranju ne može trpeti ozbilinije kritike i sa sigurnošću se može tvrditi da je nailazio i na povoljan prijem kod slušalaca. Ali, istovremeno se može postaviti i pitanje; nije li radio medij masovnih komunikacija kojem će se leti okrenuti brojni slušaoci raznih generacija, od kojih mnogi, naročito mlađi, kao i svi koji rade, u vreme „sezone” ne slušaju redovno ili uopšte radio-emisije? Odgovor na to pitanje svakako mora biti potvrdan i upravo stoga implicira novo pitanje: ima li smisla i opravdanja u takvoj situaciji nuditi slušaocima samo emisije zabavno-rekreativnog tipa, koje ne iziskuju intenzivniji angažman pri recepciji? Ili je leto prilika kada se mogu ponuditi i vređne obrazovne i umetničke emisije kojima bi se maksimalno ostvario efekt onoga što se obično uzima i za cilj zabavno-rekreativnih emisija - korist i razonoda. Zato se čini da je kreiranje emisija prema uzusima tzv. letnje sheme

22