RTV Teorija i praksa

Pojava lokalnog je danas u svetu pa i u Evropi i Jugoslaviji u fenomenalnom rasplamsavanju a nove i relativno male nacije nervozno tragaju za svojim identitetom, državnošću i ostalim obeležjima nacionalnog, potresajući ceo stari kontinent, što je londonski „Observer” nedavno prokomentarisao rečima: - „Čini se da se Evropa nalazi u sredini XIX veka: 1848 - u ’proleću nacija’ - ali uz zaključak da „svuda u Evropi neonacionalizmi dolaze u direktan sukob sa integrisanim zajednicama, ali sve češće ne da stvore nacionalne države već interesne zajednice”. Neki analitičari i Evropsku ekonomsku zajednicu vide kao činilac novih procesa integracije koji redefinišu klasične suverenitete „nacionalnih država” u nizu oblasti - od ekonomije do komunikacija. Očekuje se, međutim, da će umesto jedne recimo „super-države” kasnije doći do razvoja mnoštva različitih oblika identiteta i van sfere nacionalnog i državnog (npr. istorijskih, geografskih, prirodnih, etničkih, kulturnih, privrednih i drugih oblasti). To bi se podudaralo sa mogućim razvojem novih tipova programa na radiju i televiziji paralelno sa izvesnim „super-programima” koji preko satelita stižu gotovo u svaki kutak sveta. Kako je televizija, između ostalog, i neizbežan i tipičan fenomen svakodnevice, program bi verovatno ostao i savremen način obnavljanja određenog tipa iđentiteta. Ovde se možemo podsetiti Renanovog (Joseph Ernest Renan, 1823-1892) stava o naciji kao „svakodnevnom plebiscitu”. Ovaj francuski mislilac, filozof i književnik rodio se i umro u prošlom veku i nije mogao dokučiti kako ćemo se danas odnositi prema ovim pojavama. Da kažem, kao digresiju, da je njega još 1865. godine pominjao genijalni pesnik ovog jezika Laza Kostić u pesmi Spomen na Ruvarca (ali u drugačijem kontekstu) u stihovima: „Е, gle!pa lepo, milo mi je baš; pa kad je tako, znaćeš jamačno: ima li Renanpravo ili ne?” „Zvanične tajne - reć će koštanik ne kazuju se površnicima.

27