RTV Teorija i praksa

vrednosno-ideološke promocije, neosporno redukuje dejstvo marketinških prezentacija na neočekivano niske nivoe. To tim pre, ukoliko se još i naruši ravnoteža između formalno izjednačenih aktera izbornog ciklusa u statusu marketinških subjekata. U rukama jednih je čitav arsenal tchnika marketinške prezentacije ideja, kojima se mase obuzimaju idejama i mimo mogućnosti da, racionalno, ignorišu čak i ono čemu bi pri punoj svesti o impHkacijama idcje pružili žilav otpor. Tu mislimo, pre svega, na prednost aktera koji TV spektaklom, porukama toga reda, marketinški promovišu svoje izborne opcije nad subjektima izbornog ciklusa kojima je jedino plakat bio zamena za vrstu poruka marketinške prezentacije sa spektakularnim kompetencijama. Poruka štampane komunikacije se ne može ni uzimati u obzir, jer ne doseže nivoe spektakularnog dejstva ideja, radi komparacije. Stoga, akteri marketinške prakse, ukoliko promovisane opcije nameću i brane pretežno logičko-apstraktnim diskursima, gube u sudaru sa idejama marketinški promovisanih posređstvom TV spektakla. Jer, TV spektakl kao modus promocije ideja seže do tih ideja čitavim spektrom ikonografija preko kojih se perceptivno-čulnim i neverbalnim, a opet, ekspresivno moćnim konotacijama verifikuje vrednost tih ideja. U našem slučaju lako je na rezultatima izborne kampanje 1990. proveriti vrednost pomenutih modusa marketinškog delovanja na svest izbornog tela. Naime, pošto je drugim akterima, osim pripadnika Socijalističke partije Srbije, TV medij (u globalu) bio jedva dostupan, rezulati izbora, pored ostalog i zbog toga, nisu ni mogli imati drugačiji ishod. Akterima marketinške prakse opozicionog bloka, lišenim TV medijske ikonografije, ostala je pod rukom još jedino ikonografija plakatskog žanra ili simboličkog modusa. A plakat je, upravo, ikonografska plastika statičkog, likovno-figurativnog modusa, te u komparaciji sa TV animiranom slikom oblikovanih simboličko-evokativnih konfiguracija, ostaje daleko iza po svojim značenjsko-konotacijskim kompetencijama. Otuda, skoro da smo blizu istini, u zaključku: preuzeti