Rustem i Suhrab

68 ФИРДУСИ

За врат га зграби и на земљу баци,

Онда се лати светлога ханџара,

Да му и главу с рамена одсече.

Ал великаши замоле за милост

И с прага смрти избаве Хеџира. 2490 Пехлеван онда крену с тога места

До младог сина који рањен оста.

Сви великаши пођу с њиме скупа:

Јунаци ко Тус, Гудерз и Густехем.

Сва војска редом зажали Рустема, 2495

Ко једна глава сва отвори уста:

„Бог нек ти даде лека од те туге,

Да лакше могнеш ту муку поднети!“

Тада се Рустем лати једног ножа,

Да јадну главу одреже с рамена. 2500

Великаши га у том запречише,

Крваве сузе с трепавица лише.

Гудерз му рече: „Шта користи сада

Да у пепео цели свет претвориш»

Да самом себи сто зададеш рана, 2505

Хоће ли сину ишта лакше битиг

Ал ако њему буде још живота,

Остаће овде па остани и ти;

А ако млађан морадне умрети,

Погледај ко је вечан на том свету! 2510

Ми нисмо ништа друго но плен смрти:

И главе с круном и с кацигом главе.

Кад њено време дође, изнесу нас,

А шта ће после бити, то не знамо.

Војводо, ко је сигуран од смртиг

Свако би себе требао да жали!

Била јој стаза дуља или краћа,

Пропаст нам носи чим нас успут сретне!“

[5] сл = сл

ДВАДЕСЕТ ПРВО ПЕВАЊЕ, Рустем тражи мелем од Кауса.

Пехлеван рече Гудерзу овако: „Јуначе славни, да си светле душе! 2520