Rustem i Suhrab

РУСТЕМ И СУХРАБ

Однеси моју поруку Каусу, Реци му шта ме несретна сад снађе Кажи му да сам груди распорио Срчаном сину (за кратко ми било!). Реци му: „Ако памтиш моја дела, Смилуј се једном моме јадном срцу Пошљи ми мелем из ризнице твоје, Што рањенима болне ране вида; Пошаљи ми га с једном чашом вина, Пошаљи ми га сада бржебоље! Неће ли у твом здрављу оздравити И кб ја слуга твог престола бити!“ Војвода оде попут ветра брзо, Каусу одмах поруку изручи Каус му рече: „Од Слонова Тела Ко има више угледа код менег! Ја нећу да му зло на главу дође, Јер много части он има код мене, Ал ако дадем онај мелем њему, Жив оста јунак слоновита тела: Изнемогла ће Рустема издићи, Пропаст ће мени сигурно донети! __Ако ме једном зло од њега снађе, Ја нећу моћи вратити зло за зло. А чу ли кад он рече: „Ко је Каус, Ако је владар, а ко је и тај Тусе На свету ко би онда одолео Његовој власти, снази и јунаштвуг Зар би се моме престолу клањао, Зар би за царском заставом ишао2 Он ме је често руглу извргао, Пред војском ми је образ оцрнио. Ако му Сухраб преживи, онда ми Ван праха ништа не оста у руци. А ти си мудар, видео си света, Зар ниси чуо кад је Сухраб рекд: „Ирану ћу се љуто осветити, А Кеј-Кауса жива обесити!“ Ако се јунак жив од ране дигне, Бојаће га се велико и мало.

69

2530

2585

2540

2550