Rustem i Suhrab

70

ФИРДУСИ

А когод свога душмана поштеди, По целом свету зло ће име стећи!“ Кад Гудерз то чу, одмах натраг крену И попут дима стиже до Рустема, Па њему рече: „Владар је зле ћуди 2565 Ко колоквинта што је горка плода! Тврда је срца, свакога одбија И никад нема схватања за друге. Већ теби треба отићи до њега, Ти ћеш му тамну обасјати душу!“ 2570

ДВАДЕСЕТ ДРУГО ПЕВАЊЕ. Рустем јадикује за Сухрабом.

Техемтен рече дворанину једном, Да златан ћилим донесе младићу. Кад положише на злаћани ћилим Младића, одмах крену пут владара. Тек што је јунак слоновити кренб, 2572 Неко га стиже, па му брзо јави: „Сухраб се раста с тим пространим светом, Сандук ти тражи, а не сјајне дворе!“ Отац се тргну, леден уздах пусти, Јаукну болно и заклопи очи. 2580 Ко ветар брзо Рустем скочи с коња, Наместо шлема прах метну на главу. Сви великаши учинише исто, Удрише у плач, вриску и кукање. А Рустем јекну: „Јуначки младићу, 2585. Поносни сине од лозе јуначке! Ни сунце таквог не виде ни месец, Ни оклоп, ни шлем, ни престо, ни круна! Пре мене кога ово икад снађе, Да седе главе убијем свог сина, 2590 Унука Сама, славног светодршца, И по матери од колена славна! На светској кугли мени равна није, Ал дете бејах пред његовом снагом. Треба ми обе одрезати руке, 2595