Rustem i Suhrab

РУСТЕМ И СУХРАБ 73

И силни узраст, руке и буздован.

Судба га амо доведе са војском,

Од твоје руке да пропадне овде.

Шта можеш, каква лека има томуг

Над мртвим сином докле ћеш плакати2“ 2680 Рустем му рече: „Сухраб би и прође,

Али је Хуман још на овом пољу

И турске вође и неки из Кине:

Немој се њима никако светити,

Зеваре ће им војску отпратити, 2685

Милошћу божјом и краљевом речи!“

А краљ ће њему: „О јуначе славни,

Од ове битке тебе мука снађе.

Они су мени доста зла нанели, са

Цели су Иран огњем попалили, = 26982

бмћ | АЛ 23

Ал' ми се срце напуни твог бола, ј пао Па им се нећу светити никако!“

ДВАДЕСЕТ ТРЕЋЕ ПЕВАЊЕ. Рустем се враћа у Забулистан.

Са бојног поља краљ поведе војску, У Иран крену, а остаде Рустем Док се Зеваре не поврати с пута, 269: Да јави шта је с турском војском било. Зеваре дође кад зора забели, А Рустем маче истог часа војску, Па крену равно пут Забулистана. Кад гласи о њем стигоше Дестану, 2700 Цео му Систан у сусрет изађе, Сав јадан, болан и клонула срца. Сва војска испред сандука иђаше, Властела прахом главу посипаше. Свим коњима су репове одсекли, 2705 Медене бубње разлупали редом. Кад Самов Дестан онај сандук виде, Одседе коња позлаћене узде. Техемтен напред ступаше пешице, Раздрта руха и препукла срца. 2710