Rustem i Suhrab

Хр ДР. ФЕХИМ БАЈРАКТАРЕВИЋ

мудри и благи дух није могао гајити никакве верске мржње, и тај дух превлађује у Шахнами.

Ш Фирдусијева дела.

Познато је, да је наш песник почео с лириком и да се после искључиво посветио епици, у којоји лежи његова главна, ненадмашна снага. Зато ћемо и ми овде најпре осмотрити Фирдусија као лиричара, па онда као епичара, само се код приказа његових епова нећемо држати хронолошкога реда којим су настали, него ћемо почети с Јусуфом и Зу"ејхом, да се онда можемо посве одати проматрању Шахнаме, Фирдусијева главнога дела, на ком и почива његов светски глас.

а) Фирдуси као лиричар.

Самосталних лирских песама од нашега песника је било врло мало и није им се приписивала нарочита важност) зато и нису сакупљене у један даван (збирку) какве имају други песници на Истоку. Тек у појединим рукописима и делима налази се погдекоја лирска песма која се придаје Фирдусију. Немачки иранист Херман Ете је сабрао свега 15 његових лирских песама и издао их, у два маха (1872. и 1873.), у Извештајима Баварске Академије МПаука. Оне су већином кратке и све укупно имају само 150 дистиха. По песничкој форми, међу њима су 3 дуже касиде, 3 газела, 3 одломка газела (т. зв. кише) и 6 рубдија, а по садржини, оне су илиљубавне песме или панегирици халифу Алији, султану. Махмуду и т.д.

Најдужа од свих ових песама је једна касида са 54 дистиха. У њој песник сања своју драгу, која се од њега била раставила, како му опет долази и с њим се милује, али баш у највећој срећи јутро сване, песник се нагло тргне иза сна, а драга ишчезава без трага за навек. Све је ово опевано с пуно снаге и оставља утисак праве, истински проживљене

=