Rustem i Suhrab

ФИРДУСИЈЕВ ЖИВОТ И ДЕЛА ХИ

«страсти. Остале песме су више мање конвенционална лирика, а неке од њих нису уопште од Фирдусија, како је доцније утврђено, него му се само криво приписују. Али и да су све баш од њега, очито је да му не би много на част служиле.

Међутим, Фирдуси је ипак одличан лирик, али се ова његова одлика не показује у самосталним лирским песмама него у лирским местима Гахнаме, којих имаде доста и од којих нека својом савршеном лепотом и природном једноставношћу до «срца гану. Амо спадају нарочито: потресна елегија у смрт његова сина, дивна песма о природним кра-. сотама Мазендерана, лепи стихови у славу вина, неке апострофе судбине и смрти и т. д. Што Фирду«сија, у овим приликама, изциже изнад свих других персиских лиричара, то је природност, једноставност и потпуно отсуство сваке извештачености.

6) Јусуф и Зулејха.

Овај Фирдусијев еп био је дуго времена непознат и на Истоку и на Западу. Најранија вест о њему налази се тек у т.зв. Бајсунгурову предговору Шахнаме од 1426. године, дакле читавих 400 година после смрти песникове. Као разлог за ово наводе се бурна времена која су домало иза тога наступила у политичком животу Персије и суседних држава; осим тога, туђа (семитска) легенда о Јусуфу и Зулејхи није Персијанцима била прирасла за срце као њихова народна епска традиција, како је опевана у ахнами, па је нису толико ни тражили и могла се лакше загубити у библиотекама. Други помен овога епа налази се у гласовитог турског писца Хаџи Калфе (ХУП век), и то у његовој великој библиографији исламске литературе (књ. МГ, «стр. 519, број 14.501).

Пре Бајсунгура, како вели Ете, тешко се на„лази и најмања алузија на овај Фирдусијев еп, па су многи ориенталисти уопште сумњали, да ли је он заиста од нашега песника. И сам Ете се дуго времена колебао, јер ни доцнији песници који су исти