Rustem i Suhrab

Х ДР. ФЕХИМ БАЈРАКТАРЕВИЋ

предмет опевали, нигде не спомињу овога Фирдусијева дела. Али, најзад, врло важни и одлучни разлози принудили су немачкога научника да овај еп коначно призна нашем песнику.

Ево тих разлога (они су уједно и добра карактеристика епа): мајсторски стих и песничка обрада познате легенде су достојни Фирдусија; карактери су ванредно лепо оцртани, а поједине ствари тако: љупко и оригинално изведене да указују на песника првога реда, какав је тада могао бити само Фирдуси. Што још више даје повода да се овај еп приписује песнику ШЛахнаме, то су честе, фрапантне: паралеле са неким местима из ове последње. Да језик овде није тако чист као у Шахнами, појмљиво је већ ради тога што ни предмет овде није чисто народни него туђ и верски. Ипак, језик нашег песника је иу овом епу много чишћи него код других песника из тога доба. Осим тога, Јусуф и Зулејха је спевана у херојском метру мушекарибу, у коме, како се с правом истиче, нема ни једног романтичног епа ни љубавног романа. Шта више, ово су поједини домаћи (персиски) критичари замерали песнику, и тешко би се који други, мањи дух изложио оваквој замерци. Међутим, Фирдуси је, може се рећи, целога живота радио са херојским мутекарибом и испевао у њему близу 120.000 стихова, па му је овај метар постао једини оквир за мисао; ово је, дакле, још један разлог више да је еп баш од Фирдусија. Најзад, што је такође врло карактеристично, сви други песници који су опевали исти предмет (има их 17 поред Фирдусија!) приказали су љубав Јусуфа и Зулејхе мистшички, док у нашем епу нема ни трага од тога: као иу Шахнамп, љубав је и овде природна и реална љубав, само идеално схваћена и осећана.

· Поред ових општих разлога, Ете наводи и још један нарочити, који је од велике важности: сви рукописи епа садржавају једно поглавље у коме песник говори о себи и вели да је досада певао: баснословна дела старих краљева, а сада, под старе