Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

104 Лоренс Стерн

— Бих, пријатељу, од свег срца, рече млађа, кад бих имала.

— Милостива лепото, рече он, обраћајући се старијој — од чега је другог до од ваше доброте и душевности ваше сјајно око тако умиљато, те наткриљује и саму зору у овом мрачном пролазу2 И чега су ради маркиз де запеше и његов брат толико помињали вас две пролазећи мало час овуда2

(Обе госпе изгледале су јако потресене; и нехотице у исто доба обе завукоше руке у своје џепове, и свака одонуд извади по новчић од дванаест суа. | Препирка између њих и сиротог молитеља престаде — а настави се између њих самих, која ће од њих дати новчић од дванаест суа као милостињу; = и на крају распре дадоше обе, и човек оде.

ОДГОНЕТЉА Ј. ПАРИЗ

Ја похитах за њиме: то је био онај исти човек, коме сам се толико чудио на успеху у тражењу милостиње од жена пред гостионичким вратима; а сад одједном открих његову тајну, или бар њену основу: — то је било ласкање.

Слатка есенцијо: како утољујеш жеђ природи! Како су одлучно све њене моћи и све њене слабости уза те! Како се слатко мешаш са крвљу и помажеш јој кроз најтеже узине и неравнине до срца!

Сиромашак човек, нескучен временом, улио је од тога овде поприлично; без сумне је, да је он имао начина дати у мањој мери за многе ненадне случајеве, на које је улицама наилазио; али како је он подешавао поправљајући, заслађујући, јачајући и угађајући — нећу мучити свој дух тим истраживањем; — довољно је, просјак доби два новчића по дванаест суа — а остало ће најбоље умети рећи они који су тиме добили много веће ствари.