Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

Сентиментално путовање 105

ПАРИЗ.

Ми одмичемо у свету не толико чинећи услуге колико примајући их, узмете увелу гранчицу, посадите је у земљу, па је заливате, јер сте је посадили,

Мопзтеџт је Сопие аде В““, просто стога, што ми је указао љубазност у ствари с мојим путним листом, хтео је и даље ићи и указати ми и другу, за оно мало дана што је пробавио у Паризу, упознавши ме с неколико људи од положаја, а они ће ме представити другима и тако даље.

Постао сам господар своје шајне, баш кад ми је требало да бих обрнуо те части у неку корист; иначе бих, како бива обично, ручао или вечерао један пут или два пут, па, преведавши француске погледе и држање напросто на енглески, одмах бих увидео, да сам преотео соштет) каквог занимљивијег госта; тако бих се дакле течајем морао одрећи свих својих места редом, просто из разлога што их не бих могао одржати, Али како је било, ствари нису испадале рђаво.

Имао сам част да будем представљен старом маркизу де Б““ у ранијим данима он се био одликовао неким незнатним витешким делима у Сопг а' атопт и од тог доба увртео је себи у главу ту мисао о копљима и мегданима — Маркиз де Б"“ желео је да се мисли да та ствар постоји негде осим у његовом мозгу. „Волео би да се вине до Енглеске“ и много је распитивао о енглеским женама, — Останите где сте, преклињем вас, Мопзјецг Је Магаш, рекох му [е; Мезојешз Апралз једва да измаме, већ и овако, који љубазан поглед од њих. — Маркиз ме позва на вечеру.

Мопзјецг 117" главни закупник, толико се исто распитивао о нашим порезима. (Они су врло велики, слушао је, — Само кад бисмо знали, како да их наплатимо, рекох ја, дубоко му се поклонивши,

') Тањир, трпежњак, нож, виљушка и кашика,