Sion

244

Фанариоти почеше спаљивати бугарске црквене књиге, прогонити народне људе, худити на свештенство, и свака недела делати. Питање, далиће се у црквама бугарским певати „Еирије елеисон" или „Господи помилуј" међу бугарима заузе прво место. У Свиштову, најродољубнијем бугарскоме граду на Дунаву, Бугари показаше своју сталну одлуку да у напред неће трпети грчке службе у својим црквама. Распра ова међу Бугарима и цариградском патријаршијом добро дођо за Турке. Турчин се и данас моли „несложи Боже ђауре!." Падиши не беше веће насладе но сада, гледајући како се у његовом царству два дивна народа вуку за косе и надмећу који ће кога у међусобној мржњи предтећи. Заиста ово је горак и чемеран призор! — Бугари и Грци препирући се међу собом губе из вида своје политичне одношаје, а Турци презиру све њихове изразе и доказе односно верности и лојалности, јер су уверени да им ни једни ни други нису искрени пријатељи. Грци немогу нигда заборавити своје упроаагиЛвно царство, а Бугари своју изгубљену иатЈжјаршију. Неке су ране не излечиве — нема времена, нема мелема који их може залечити. Цариградска је патријаршија доста изгубила од свога сјаја, она ће, ако узтраје на своме окорелом вемљишту, таки удар претрпети да ће се и сама у чуду наћи, и горко осудити своје понашање спрам бугарског екзархата. Сили данас нигде нема места, а дух разборити, кротки, смерни, помирљиви чуда твори! Неки су се забунили што се је аоунијатио Солунски владика и неколицина Бугара. Њихова је забуна и страх неуместан, јер их повесница побија. Пре петнаест година, у Маћедонији, Еукус са својом околином прими унију ; онда као и сада нађе се владика неверан православној цркви, па после мало времена Кукушапи се опет повратише на пређашњу своју веру а мало доцније и иоунијаКени владика Софроније. Римска вера слабо пријања на чистом обзорју славенскоме. Павличани — Бугари римске вере —■ нигда се нису умножили