Sion

245

а тако ни ДомаКи — бугари потурчени. Ми Бугарима жедимо сваку срећу, а хоће ли они успети у ономе што желе, време ће показати. Бугари су учинили све што су могли у Дариграду; вима се дају повластице, али ће их оне можда с временом коштати грдних жртава. У овој замашитој препирци колико вера и морал трпе и губе, то само један Бог знаде; а кад се почне да шнекулира са вером, тада велика опасност прети и цркви и народу. Нисмо ради да наопако који тумачи наше речи, јер срцем ожалошћеним пишемо овај члапак и желимо да се братски оконча ова несрећна парница, која је убитачна за хришћанство и народност са сваке тачке гледишта. Док је наша славна домовина стеаала под турским јармом и ми смо много што шта патили и подносили од #анариота, од којих нас је ослободила наша самосталност, и народна независност. Ако Бугарин знаде рачунати, поредити Факта, равњати се са околностима, заиста знаде то и добро уме и други; шта више увиђа и његову крајњу намеру. У Цариграду се ствари тако удешавају да Бугари неће лако доћи до својих жеља, а међутим се снага народна узалуд троши у овој невољној борби и спасава се наш општи непријатељ, а питање прелази на тако поље на коме непрети никаква опасност Падиши и осталим турцима већ нама. Леслога, — бт славенства, упропастила је славене у турскоме царству; она их још држи у тежким оковима. И турчин зна за ужасну пословицу, „поцепај поданике, или твоје непријатеље, па царуј без бриге." Ово питање бугарско у суштаству какве је природе, баш је тешко определити. Ми смо исказали површно његову повесг али до душе незнадемо куда циља; јер оно што Бугари с правом захтевају од Дариграда, то исто одузимљу нашој браћи Србима. Кад се из Европе турчин пресели у Азију, онда ће се тек скинути завеса с овог заплета духовног између Бугара и Грка, и видети права цељ и намера; онда ће тек настати силно и неизбежно питање: ко да царује на полу-