Školski glasnik

Стр. 130.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 8.

испуњавање разних државних иоштанских и осталих саобраћајних тисканица. 4.) нисање предмета но сећању. Самосталан рад дели се на: 1.) оиисе; 2.) иисма: приватна и званична; 3.) писмени рад, без утецаја (стварање саморадња.) Још до даиас су иисмене радње, у колико ја знам и у колико сам се уверио, један од најзаиуштенијих предмета; иредмет о коме се до сад још мање бриге водило, него што се води о цртању и гимнастици. Зашто је ово до сад тако било не знам, али, да и на даље овако остати не може, и то знам. Нов школски закон лепо и јасно прописује, да дете по евршеном школском течају мора бити способно, живом речи и писмом, своје мисли самостално изражавати. Па кад и од нас то тражи, онда немојмо шгубити из вида сврху писмених задаћа у школи, у опће и по нов. држ. шк. закону понаособ а још мање важност њену, за сигуран начин прибављања интелигенције. Главно је у овом послу и то, да се сав рад истодобно са српским језиком, у истом правцу и ступњу са потпуним разумевањем врши. Још ми ваља нвпоменути, да о свему овоме безусаовно треба водити белешке, да се сваки пут има нреглед и да се неке ствари не би без велике потребе понављале. Оволико сам имао да кажем о практичном учењу мађареког разговора у опће, а идућом приликом изнећу у неколико лекција и практичан поступак. —кУчитељство. Научни течајеви у Јени. Од 22. јула до 4. августа (4, до 17. авг. п > нов.) држаће се у Јени ови течајеви из педагогике и помоћнш наука: 1) принципијелне основе педагогике и дадактике; 2) спец«|јална дидактика ; 3) практични правци у модерном васпитању; 4) питања из методнке Француске и енглеске школске наставе; 5) проблем опште народне школе ; 6) питања о модерним женским школама; 7) теорвја наставног иоступка; 8) Песталоци и Фребел; 9) гимнастичка настава; 10) школска црквена историја; 11) религијска настава; 2) општа школска хигијена; 13) неговање органа гласа у школи; 14) исихопатологија детињег узраста; 15) физиологија чулних органа ; 16) Физиолошка исихологија.

— Поред тога биће течајева из природних наука, науке о религији, ФилосоФије, историје, литературе, народне економије, и туђих језика. Свега ће бити 55 р зличних течајева, по 6 часова и по 12 часова. Програми ових предавања могу се добити бесплатно код г. д ра В. Бакића прооесора Велике Школе у пенсији, у Београду. Прошле је године походидо ова предавања 637 ученика. На овим течајевима предаваће 46 доцената, међу њима Др. Рајн, Др. Гуцман, Др. С и к и н г е р, Д р. Т р е н д о р ф , учитељ Л е м е нсик и др. Комите састоји се из 51 члана све угледних педагошких првака, а међу њима је и наш Србин Др. Војислав Бакић. Наша појачка дужност. После обављених среских зборова у Бачкој, можемо конетатовати, да је у сва три зб >ра учитељетво дало јасна израза својој тражбини да се ослободи дужности појања. То је захтев основан на правди, да ли ће и позвани хтети стати у томе иитању на праведно становиште, видећемо, али напред можемо рећи да ни негативан одговор неће заћуткати учитељство и оно неће дотле то питање напустити, док се не реши онако како захтева праведност саме ствари. Први знаци нам додуше ненавешћују мирним путем решење тог питања јер се у ту нашу ствар уплећу непозвани, који већ сад покушаше да утичу на иојединце, али као што у новосадском среском збору нису постигли ништа, тако нису постигли ни у еомборском, где су хтели утицати да се питање о ослобађању учитеља од појачке дужности скине с дневног реда. На жалост (разуме се њихову), та им се жеља није испунила него Гаш обратно. 0 оном другом покушају говорићемо други нут. Осим тих појава, појављују се и у појединим листовима мишљења, која иако нису спора зумна са овим нашим учитељским становиштем о дужности нојања, али би бар требада да су и у евојем негативном становишту смишљенија и оправдааија. Али тога нема. Једно тако негативно мишљење саопштено је у листу „Слози", а износи се да „Тежња учитеља, да се оелободе појања, у данашњим „школским приликама" није сувремена и не може се и не сме се одобрити исто тако, као и покушај свештенства у год. 1895. да иде у цивилу, баш онда кадје грађански брак ступио у живот." Ако је ово једно на друго налик и сродно, (што ми дакако никако не видимо), онда смо ми учитељи неки чланови клира, а не педагози. Међутим ми знамо, да смо