Školski glasnik

Бр. 8

етвари, — иобуђена да говоре, а свакако избе гавати и питања и одговоре, што их учитељ ученицима меће и вади из уета Очигледноет и природноет, — иетина, нека се у свему огледа. Ово се може постићи, кад се деца сваки дан ирозивају, — бар пре подне и то на мађ. јези ку. Сваки од присутних на ирозив свога имена каже: „Ш уа§уок", а о оном, који је изостао, даје обавештаја сусед му, или по кући, или по седишту, али свакојако изговори облигатно: „шпс8 Ш". У колико је могуће, ваља узрок изостанка отсутне деце тражити од мало чае поменутих суседа, а потанко оправдање изостанка од самога отсутног детета, кад у школу дође, и то на мађарском језику. Исто тако, нека деца подносе усмене молбе учитељу ради изостајања; исто тако и извине, због изостанка. Том приликом. нека изнесу узрок — односно нотребу изостанка. У свему овоме, ваља да је учитељ деди десна рука и да децу ободрава, ма и погрешно иитала и одговарала, а он нека их свакако иравилним исправцима изводи на нрави пут. Разуме се да овде треба времена и истрајног труда до иедантности, али овај начин тако сигурно води успеху, да је вредно, њиме се нозабавити. Нека се нико не предомишља и нека одмах иокуша, ако то до сад није чинио, па ако мисли, да и ту мовотоније има, увериће се о противном, одмах првога дана Сваки дан, носи нове догађаје. Није човечији живот монотон. Разне су нам иотребе ; разни услови за живот и одржање ; разне намере; разне идеје и т. д. тако, да се за кратко време, много о чему, — што баш засеца у човечји живот и што се новом наст. основом нарочито истиче можемо с децом поразговорити, што иначе, код неке нредвиђене шаблонске припреме, не би био случај. Па ту су разна годишња доба ; ту доба дана; ту све, што је вредно да се из ових знаде и т. д. 0 свему томе, може се на засебном часу за мађ. разговор говорити, али свакако додиривати и приликом нрозивања, ириликом извина и молби. Не треба изгубити из вода ни школеки ред И овде има доста материјала. Па ту су разне, сталне промене у природи, нагле и уредне, па о њима говорити у природи, на основу онога, што се у исто време и догађа.

Приликом одмора, — који у ту сврху могу трајати дуже, него обачао — заподевати с децом разговор на мађарском језику, не бунећи их у игри, па их побуђивати на међуеобне разговоре у току еаме игре. Оеабиту услугу врше добри и 31\>дни читаначки предмети, т. ј. стварна обрада ових (а ^агЈаћш 1аг§уа1а8). Да бо'ме, да је правилан изговор, облици и глаголска времена мађареког језика, нонајтежи посао, па овај и задаје највише муке. Да би се овај посао могао еавладати, иотребио је и граматичког знања. Ради тога, мора се учити и граматика, којој треба одредити уз непрестано разматрање и примењивање главнијих јој нравила, засебао време. Само учење граматике не сме бати ни пошто сухопаран рад. Сваком даном приликом, на датим иримерима, којих у току разговора, има нуно, ваља примењивати но што шта, што је за правилно изучавање језика неопходно потребно. А сад да пређем на једау од најважнијих чињеница, која има улогу пресуђивања постигнутог успеха. То су пиемене задаће. Писмене задаће треба да изнесу производ школског рада. Овако и јеете у свакој иравој школи. Тек овде мора бити истрајног и разборитог рада. правилности, доследности. Писмени рад ваља да је видни знак умног успеха. Па ако школа ради и овде како треба, тада је еиремила свој подмладак за живот, или бар засновала темељ овоме. Да би нак писмени рад нотпуно био у служби школе, мора се изводити ио извесној системи, с разбором, а не самим механизмом.*) Према томе, ја бих писмени рад поделио на 2 главна, а сваки овај, опет на неколико делова. И то на: I. Спољашњи облик (теорија? механичан рад.) II. Самостални рад (умни рад.) Снољашњи облик имао би оге своје делове: 1.) преписивање (пресликавање) гласова, слогова, речи, реченица, ставова, предмета; 2.) пиеање по казирању (тач. 1.) 3.) „ одговора на задата питања и *) Без кога, ио себи ее разуме, бар у ночетку, не да ее овај поеа^ ви замиелити.,