Školski glasnik

Бр. 8.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 135

ни, а касније га намерно наиустили, нећемо у овај мах опширније говорити, јер је још доста свежа усномена на оно огорчеље, које је изазвано у учитељству таквим некоректним иоступком. Но док учитељство не буде јаком и нравилном акцијом, а законитим путем, исправило то погрешно становиште на којем је стајала последља бачка епарх. скунштина и предњачила у томе пок. патријарху Бранковићу дужноет је учитеља, да се где год могу постарају, да бар у епарх. скупштину уђу људи, који ће правилно схватити своју дужност, те знати шта је за кога. Како и учитељство посебно бира своје заступнике у епарх. скупгнтину, ми не сумњамо да ће учитељи према досадашњем свом иекуству знати одабрати најиозваније своје другове, да га заступају и буду јасан израз учитељског становишта у епарх. скупштини ! —П—

Преглед књига. Домаће и некоје стране животиње по биолошној методи. Књига за младеж и њене пријатеље. — По припознатим дјелима нанисали: Ђ. М. Р а ц а и А. Пејић. Цијена 2 К 50 х. — Сарајево. Исламска дионичка штампарија. 1908. Да би приказ наведене књиге био схватљивији морамо, прије него што пређемо на сам приказ, да речемо неколико ријечи у име увода. Одавно се увидјело и са свих страна се виче, да ни наставни план ни досадашља метода и уџбеници, како нижих, тако, и још више средњих школа не иду успоредо са развојем и напретком природаих наука. Природне су науке баш у новије доба у сваком правцу учиниле толики напредак, каковом се прије тек три четири деценија ни у сну нијееу надали. Постигнути су такви успјеси, за које се тек прије неколико деценија мислило, да су немогући. Ти су успјеси управо преобразили цио начин живота и поеловања у свијету, да би нам било и врло необично и врло неугодно, кад би се сад морали повратити ма само за 30—40 година натраг, па да живимо оним животом, каквим се онда живило. Са напретком у науци, требало би усноредо да корача и напредна настава, како у свим предметима, тако и у ириродним наукама; требало би дакле, да настава и наставни уџбеници буду савремени. То би баш нарочито требало код

природних наука. —• Међутим је у самој ствари баш обратно. У настави — дакле и у наставним књигама ириродних наука — владао је све до најновијег времена крути конзерватизам, који је стезао сваки полет, убијао до крајности ученичку вољу и изазивао у њима досаду, одвратност, па и љуту мржњу према овим предметима. А све то зато, што настава ученика није уводила у живу ирироду пуну неодољивога чара, пуну боја и облика, пуну кретања и измјене. пуну борбе и натјецања — пуну живота, већ су ту живу чаробну природу умртвљавали, па су је мртву скелетирану и препарирану износили пред живу и полетну младеж, да те скелете имумије слаже и реда по сувопарним системама и класама. И данас нас мука ухвати, кад помислимо, како смо се грозно мучили, да утувимо оне силне разреде, подразреде и родове од 10.000 врста риба које сад живе и 1500 изумрлих риба, или од преко 15000 садашњих и 6000 окамењених спужева, или оне силне врсте зарезника, којих данас има на милион врсти који живе и 2000 врста већ давно изумрлих, гдје се у неколико ситних редака описује по неколико разреда, нодразреда, Фамилија и специја, тако, да се само на једној страни налази по неколико десетина разних врста, па још са латинским и њемачким именима. Исто је тако и са ботаником, гдје се само системизира и класиФицира. Није дакле никакво чудо, што таква настава и таква метода није могла да омили природне науке и да за њих заинтересује млада и животна створења, већ је напротив таква наетава и таква метода одбијала и многоме за цио живот омразила овај, за живот тако корисан предмет, да чак и пошто већ одавно оставе школу, с одвратношћу се сјећају, како су се њиме узалуд мучили, да ее ма како савладајуи набубају оне силне врсте, Фамилије, родове, подразреде и разреде, само да не пропадну, да се ирогурају из разреда у разред и ни за шта више. А о васнитној вриједности, коју би тај предмет треб«о да иотакне, нри таким околностима, није дакле могло бити ни говора. Јер се таким начином, таком наставом, таквом методом и таким уџбеницима ученички дух затупљивао и убијао, умјесто да се развије и напредује. Све се то већ подавно опазило, па су многи увиђавнији педагози и природњаци тражили на-