Školski glasnik

Сгр. 123.

пази коме ће ту велику, свету и узвишену дужност, а данас још и са пуно одговорности, поверити. Лепо је бити школски управитељ, али онде, где је не само управитељу, него нелом збору све на руци, све на расположењу, што условљава напредак. И свега тога може да буде, али ако управитељ није оно лице, које би по способности у првом реду, а по темпераменту и карактеру у другом реду, требало да буде, онда је све узаман Онда смо опет онде, где бесмо на пр. у Сентивану, где шк. управитељ беше један од опћинских „ординаца", или смо у Петрову Селу, где је и данас школски „презеш" бивши полицај. Управу школа својих поверавају сад у најновије доба свесне опћине учитељима. Па као што с једне стране, те свесне опћине не треба да мисле, е су тиме све и сва учиниле у корист напретка, — тако исго нека ни нови школски управитељиучитељи не мисле, да се нова дужност њихова идентиФикује дужношћу бивших „кочијаша-управитеља" и „полицај презеша", те да онде, где ови стадоше, нови учитељи-управитељи, наставе. Ко овако мисли, — а на жалост има нас, који већ тако мислимо и који смо већ тако почели, — нека зна, да ће прво и прво таким чином, сам себи скројити капу. Управа школа јесте нова дужност, коју нам поверавају. Ако ту дужност ми, ка'о стручни људи, — као људи који ево већ деценијама вапијемо за том дужношћу, не схватимо онако, како то дух премудрости и разума школе замишља, онда боље гледајмо, да се што пре те дужности ратосиљавамо. Спреме, инструкције и разбора на првом месту; угледа, љубави, нажње, заштите и т. д. на другом месту, тражи се од управитеља, а не, као што се сад ових дана догодило и поновило оно, што се у ери опћ. ординаца, бивших полицаја, протераних егзекутора догађало. Још сад за пресна трага, ваља најодлучније устати иротив оваког схватања те нове и узвишене дужности, па је још у зачетку угушити. да никад главе не дигне.

. Из сигурна извора дознадох. како се један новопечени учитељ-управитељ, сазнавањем своје моћи и власти понашао у првој седници школ. одбора. Управитељевао човек неколико недеља, па ће поднети свој управитељски извештај, који кипти од тужби против својих рођених колега. „Овај и овај, није био у цркви овда и онда", „а онај сеу Фртаљ на девет, шетао испред школе и пушио!" Ето то је био први извештај, првог стручног управитеља-учитеља, Зар тако треба? Зар ми немамо преча посла? и, зар се у овоме састоји дужност школског управитеља наопако? . . . Не кажем да ће и сваком учитељу бити у свакој опћини нова дужност због многих узрока олакшана, а и због неслоге међу колегама, али је и ту лако наћи лека. Управитељ нека покаже добре воље; доста примера безпрекорног вршења дужности у својој школи; сваки пут кад треба, нека по учи, па и без потребе, нека износи теориски и практично све, што би наставу било из ког предмета могло унапредити; нека води тачну евиденцију о свему; нека суди праведно, поштено; лице у лице и на ствар, на ће тако скинути са себе сву одговорност, а дисциплинарне дужности и тужакање рођевих колега због тога, што му се као управитељу, не одаје достојна пошта, или што пуше у У 4 9 и не дођу у цркву нека остави члановима школског одбора и надзорнику, који ће се даном приликом, из записника и писмених извештаја учитељауправитеља уверити, на коме је кривица. Држим, да сам о овоме морао писати у овом тону, јер ме је једна непријатна околност приморала, па још и сад стојим под непрнјатним утисцима. Чистимо ђубре испред својих кућа сами, да не дочекамо да нам то други чине, јер ће бити срамота, када наши злуради при јатељи почну викати: „Ето, дадосмо вам школе, па што сте се одмах покикали?" Паметном је ово доста, а неразборитом ће већ доћи памет у главу, док за најкраће време, удари главом о зид. Оволико сам написао о тој новој дуж-