Školski glasnik

Стр.. 124.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 8.

ности, више еа спољашње стране и у опће, а идући пут, док се а сам „мало боље упутим", и по што шта иекусим, те и по датке набавим, написаћу ради добра школе, народа и самих нас учитеља, потанко, шта све спада у дужност правом школском управитељу ? Ст. Футог. Ж. Длекси-ћ.

Учитељи и ^игијена. . Др. Лаза Марковић. — Нови Сад. (Наетавак.) Туберкулоза, као школска болест. Код нас у Угарској умире годишње преко седамдесет хиљада људи од једне једине болести — од туберкулозе. За последњих петнаест година умрло је код нас око милијун људи од ње. Кад тако страховит број људи умире годишње од туберкулозе, онда се може рећи, да бар милијуе и по људи болује стално од те опаке болести. А ко болује од те болести понајвише ? На жалост људи у најбољим годинама, између '20 - 40 г. Људи, који треба највише да иривређују за себе, породицу и свој народ. Дакле пајврснија, најбољи људи. То је страшан губитак за народ, јер ти људи, који би требало да привређују. ти баш морају да напусте рад и зарађивање, морају да троше готовину а ако немају залишних новаца падају на терет својој родбини, која често мора ио једно здраво чељаде, да оставља крај болесника, да га двори. И тако онда и по два човека не могу да зарађују, него морају да троше своје време и туђу зараду у један посао, који обично не доноси никакве користи,јер болесник обично умре а ако који и оздрави, потроши толику гомилу новаца, да се тек дугим годинама може надокнадити. Но од туберкулозе се нрема данашњем знању медицинске науке, могу с тешком муком, за скупе новце и иосле дугог, вишемесечног, па можда и вкшегодишњег лечења ослободити само богати, имућни људи, који могу отпутовати у крајеве са добром климом, који могу створити себи изврсне станове, храну и који се могу ослободити сваког рада и дужности и сву снагу и време утрошити на своје ле-

чење. Сиромашни туберкулотичари махом гину, јер не могу да куае себи лек од туберкулозе, који је врло скуп. Кад би човек само чисту материјилну штету хтео да израчуна, коју туберкулоза само у једној јединој држави, на пример у Угарској чини, то би изишлимилијуни. У просвећеној Европи рачуна се, да људски живот просеком у најмању руку вреди две до две и ао хиљаде круна. Израчунајте сада, колико Угарска губи због туберкулозе, кад јој годишње нропадне од ње 70 хиљада људи! Ако само по две хиљаде круна рађунате сваки живот — јер један човек може да заради годишње толико, колико износи интерес од те своте — онда Угарска губи годишње 140 милијуна круна само на животима, које једна једина болест: туберкулоза покоси. Али то још није ни близу сав материјални губитак —јер ти јектичави људи не гину напрасно, него месецима и годинама болују. Рачунајте, да сваки јектичав потроши дневно само по 1 круну. У ту круну рачунајте и стан и храну и лекове и лекара и дангубу дворницима и двориљама и узмите, да сваки јектичавац бар по године болује — а болује и по 2 и 3 године онда ће изићи да сваки болесник болује но 180 дана, за које време потроши и одузме од живих потребних бар 180 круна, осим погребних трошкова. Кад те потрошене новце саберете и додате оној горњој своти, онда ће миннмални годишњи губитак у Угарској само, бити 152.600.000 круна! А слободно можете узети, да је тај губитак сваке године бар 200 милијуна круна, дакле страховита пропаст и страховит губитак! Зашто сам ја ово све изнео? Зато, што и мсђу нама Србима страшно влада туберкулоза и разређу.је нас. Код нас Срба овде на жилост дошло је дотле, да данас нема сеоцета, ма како малено било, да у њој нема туберкулозе. Али тиме још нисмо тачно обележили раширеност њену. Можемо мирне душе рећи, да данас нема улице , у којој није било туберкулозе и ако се озбиљно не упнемо, неће требати много времена а ми ћемо моћи рећи: да нема већ више ни једног српског дома, у који туберкулоза није