Školski glasnik

Бр. 14.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 235.

Мора ли човек сам себи стварати законе, т. ј. автономни је законодавац.*) Автономија и хетерономија у недагогији играју велику улогу. Сиособност разумне воље условљава од стране васпитаника автономно образовање, зато се и захтева од педагога, да васпитанике тако нушта у живот, како би били у стању сами на својим ногама ићи. Дете из ночетка живи у највећој хетерономији, а циљ је педагога, да га вешто и глатко изведе из тог хетерономног стања. Друштвени живот захтева, да је човек автономан, да не добија с поља директиву за своје фјнкцнјониеање; да у стању буде властитом увиђавношћу разума да бира између доброг и зла. Оно Кангово мишљење, којим се истиче циљ образовања воље у автономном, држању васпитапика, у ствари јеједнако са оним иравцем у педагогмуи, којије познат подименом: иителектуална или филозофска ждагогија, чији је задатак, да човека са моралним карактером, са моралним кругом представа, дакле номоћу разума, учењем да васпитава (ЕггГећенЛег и п^еггј сћ I:). Представник тог правца је Хербарт (1776 —1841). По Хербарту: „Васпитач треба да учврсти у души васпитаниковој темељан круг предотава; са тако учвршћеним кругом моралних нредстава у свези, развијаће

се снага круга моралних представа.

Ме-

ђутим кад се мало промислимо, доћи ћемо до тога, да искуство томе противуслови. Човек добро знаде, шта је добро, а шта зло; шта је корисно, а шта некорисно. У картаџије и пијанице пе Фале оне представе које се одаосе па опасноет чтрасти. Али где је разум, „снага круга моралних представа" изнад воље, о коме су Хербарт, Лок, Декарт , итд. сањали ! ? Разум је у највише сдучајева немоћан *) У Угарекој имају автономно устројство осим римо-католичке све законом иризнате вероисповести. Исте — у оквиру државких закона — доносе законе самостално у ствари напретка свог властитОг живота. Автономи ј и је вротивна х е т е р о н о м и ј а. — Ееч х ет е р о н о м и ј а је технички израз у К а н т-овој филозофији . Кад ирактичан разум сам себи ствара законе, мцрално је автономан ; кад пак чулне тежње и аФекти владају над њим, кад му дакле то законе ствара, тад долази под туђ, хетерономан, под закон другога.

према нагонима, тежњама, страстима, ]едном речи према осећајима. Колико је слаба снага разума у борби еа осећајима, доста је кад у тој ствари покажемо на Бекна.*) Велики дух ХУП. столећа, знаоје врло добро, шта је добро а шта зло. Међутим известан осећајни елеменат скршио му је и његов одлични разум: тежња за влашћу јача је била од великог му знања. С тога би грешили, кад би веровали, да је разум у стању да тежње скрене у колосек моралног делања. Борба разума са нагонима, тежњама, страстима понајвише се свршује са победом ових последњих. Међутим не кажемо, да се не може никаква циљ постићн са образовањем воље путом разума, дакле помоћу посредног развијања, али из искуства знамо, да је сазнање моралног доброг свагда х.чадно, и исто је тек тада довољно снажно да савлада нагоне, тежње, страсти, кад се уз представе моралног доброг нрикључе и осећаји. Па баш с тога радије иристајемо уз волунтаризам него ли уз интелектуализам. Ми насуарот Бапту и Наторш/ осећајима приписујемо већу вредност за побуђивање и тако смо уз становиште непосредног развијања воље. Како се пак непосредно развијање воље догађа помоћу осећаја упознајмо се укратко са осеКајима.

Уопште уобичајено је да се разликују две врете осећаја: иријатних и неиријатиих. Кант примећује, да могу бити још: раздражљиви и иомирљиви. По нашем мишљењу осећаји имају три димензије и на следећи начин се могу групиеати: ^ . . ( 1. пријатни; — непријатни; , . Осећаш кош 0 (Јсећа]и коти Ј 0 ( 2. раздражљиви;—помирљиви; и ° подижу: 0 г уништавају. п Ј ( 3. узбуђени; — разрешни; ј Ј *) Францис Бекн Веруламски родио се у Лонд ону 1561. јан, 21. Он је оснивалац реализма и индукције. — Он први раскида са сколастичким Формализмом и испсведа да је искуство (е ш р 1 г ј е), експериментисање једини начин којим се долази до правог -знања (Емпир изам). Као филозоф је одличан, али као личност је био бескарактеран, себичан и подмитљив. Свог добротвора, гроФа Есекса, пасторка мил>еника краљице Јелисавете, дала је краљица погубити на основу његове оптужбе. Умро је 1626. године.