Školski glasnik

Стр. 338.

ШКОЛОКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 20.

тачи, носиоци просвете, у регаавању жи вотних просветних питања надгласавају тајним гласањем. Код нросветиих питања одлучују темељни и убедљиви разлози основани на резултатлма научаим, а не сила и многобројност гласачка. Ово сејош одржава у недовољно културннм масама. У онаким приликама, где дотичне масе не руководи идеалан циљ, етички принцип, где су опе неодлучне због своје довољно некристалисапе воље, ту сејош уиотребљује као помоћно средство за махипацију тајно гласање, али и то против евенгуалног власничког терора, а какав власнички терор стоји посреди код нас, кад ми у свтјим зборовима имамо права сами пзмеђу се5е да сређујемо наше ствари. Или зар да у млађим друговима негујемо неодлучност и плашњу од обзира ових илл оних, увађењем неких тајних процедура. Ми држимо да то ако се и сматра за неко добро помоћчо средство у борби о неки презтиж и неку надмоћ, свугде може бити пре на свом месту, него код нас учитеља. У осталом при избору часништва и по досадашњим пословницима допугатено је послужити се листићима, дакле тајиии гласањем, али од тога не треба јога даље ићи. Стога зараније скрећемо пажњу нагаих учитељских другова на све те моменте, да при евентуалном донашању на распразу или и самом расправљању о пословнику имају пред собом онај пут, који нас води нашој идеалној сврси која је свима просветним радницима излазза тачка, а не тре нутне потребе једностраних погледа овог или оног члана неке друштвене партије. Тежње појединих друштвенлх група за својим материјалистичким развитком су про лазне вредности, а над свима нама је један виши циљ, циљ етичког појимања живота. Ми учитељи дужни смоу првој линијитоме циљу битинеимари! Коме то није светиња, тај не може прећи праг просветног храма! М. М. ЈИаставна Основа, У спроведбеној наредби Шк Савета, истиче се да је ,,при пресуђивању градива за наставу, одлучило педагошко гледиште, које захтева, да се узме у обзир: 1. Шта могу деца да схвате и да учине својом

душевном својином? 2. Колико је Фактично потребно да дете научи? 3. Коликим временом располажемо у народној школи?,, Но у тој наредби каже се и то: да је „нова наставна основа пзрађена са нар)читим обзиром на шееторазредну неподељену школу. Према томе у њој је мини мално градиво, које треба да се обради у такој школи. У школама са више учитељ ских снага взрађиваће се то градтео не само опширније, него ће се но могућству и цроширити круг." Ко после овога загледа у градиво Наставне Основе н. пр. код природописа, повеснице или земљописа у V и VI. разреду, тај ће хтео не хтео морати посумњати у оне тврдњз нод 1. 2 и 3. тачком. Још мање ће после тога учитељи стећи уверење, „да је Наставна Основа израђена с нарочитим обзиром на гаесторазредну пеподељену гаколу", „јер ако се одабере сувигае градива и — вели Р. Но11катт у Рајновој Взциклоиедији („ЕтИавв^е 8с1т1е") — „неће се исто у ограниченом времену, доста темељно обрадити ни доста учврстити". У осталом не треба претерати и наређати онолико градива које и лајику може бити на први поглед јасно, да се не може обрадити ни у школп са подељепим разредима, а камо ли у шесгоразредној школи са једним учатељем. Уз то треба знати шта се хоће с којом јединицом. Ако се уносе у обраду биљке које су важне са своје лековигости, озда пре гусомаче (хоћу пећу — Јшгаа раб^опз) и дивизме (уеЛаасшп оИста1е) има познатијик у домаћем лекарству (пелен, жалФија, боквица и т. д.). Но колико се учатеља бави проучавањем лековитог биља и колико су предспреме добили у томе у учитељској школи? Била би заиста велика добит кад бв се ботаника у школи свела на културно и лековито најважније биље, али ћемо затим канда још дуго чекати. Добри уџбеници би томе много помогли. Но да су ти уџбеници напред израђени, онп би и наставној основи много помогли, јер би се већ при изради њиховој опазило, да није могуће око 150 животиња узети у обим наставног градива и то сваку као посебну јединицу, умесније је да се као посебна јединица одредило по неколико нредставника поједи-