Školski glasnik

Бр. 20.

ШКОЈ1СКИ ГЛАСНИК

Стр. 339.

них Фамилија, при чдму би се саомепуле и остале сродае животиње које су вредае сиомена. Ми видимо да је у томе мпого боље стилизована паставна основа за школе у краљевини Србији, јер се већ из саме стилизације види, да стоји на биолошком проучавању живота у природи. У Наст. Основи сгоји додуше „да учитељ из сва три царства, бира такове предмете, чија главна обележја јасно истичу обележје целе групе и око ових групише сродне", нотоје но нашем мишљењу недовољно упутство код толиког опсежпог градива. Наст. Основа одмах после опе три напред истакнуте тачке, вели: „Не смемо потребном градиву саречити улазак у школску наставу, само зато, да нам се не би пребацило оитерећивање деце". Пажња да се деца не преоптерете, данас је једно важно наставно начело у свих школских и наставничких кругова. То је и тамо веома важао, где се сва на;тава обра^ује на матерњем језику. Колико се т^-к више мора онда у нас пазити да не буде преоптерећености! Јер са преобалним материјалом никако се не може довест.! у склад убеђење Наст. Осн. да „дете хоће да учи". Да ли дете хоће да учи у опште, казаће своју реч експерлменгална педагогија, а ми из дугогодишњег и:куства сви можемо рећи, да је малез прзцепат деце у којима је већ иатерес за учењеи, напротпв и покрај уметиог пастојавања наставпичког, да се интерес за учењем развије што јаче, не постижу се у томе они успеси какви би се могли очекивати, а далеко је свахојако онај степен, који би могао важити као позитивиа тврдња, да дете хоће да учи. У истину дете не воле учити, учити у буквалном смислу садашње паше паставе. Оно што дете воле или хоће, то није воља за учењем, меморирањем, него инстинкт разгледања, упознавања са разним нредметима и околностима. И тако посредиим начпном што се прпми то и остане дуже и трајније у деце, по ту би онда требала Шарешанова школа или Толстојева или Отова а најмање имају деца нмклоност да савлађу.ју разна оасежпа паставт градива, која им се у разним насгавним плаиовима и пашим и туђпм пружају. Исго тако могло би се расирављати о

оној тврдњи у Наст. Основи, да су „за иауку, детињство и младост у опште по природном закону најзгоднији". Ово је становишге старих педагошких погледа; оно се још задржава у царству педагогије, али са врло мало изгледа па своју трјјну будућност. Ко је пратио истраживања ексаерименталне педагогије, ако је уз то још упоредо проучавао и способности своје школске деце кр )з више година, тај ће бити брзо на чисто да су многи одељцп данашњег насгавног градива атак на дечју умну силу и такав грех стављен је у задаћу учигељу да га често Сззифовпм трудом остварује. Не, о некој идеалној настави таквог природног, вишег, модернијег стила основаној на научној подлози, не може у нас бити ј нп ни спомена, с тога се не треба заноситио дечјој моћи песпичким илузијама старог кова, него треба рачунати са реалним приликама, и у такам прпликама темељно и са осећајем за наше јадне наставне прилике, изаћи с бојом па среду и рећи отворено шта се може а шта не. Боље је да обележимо онолико колико можемо и да то честиго и спроведемо, него да на артији буде сувлше а у ствари да нас та преоптерећеност збуни, те да пе урадимо ништа честито, пего површпо. Оно првз ће пам дати обележје људи радепих и свесних своје снаге, и неће пам моћи нико приговориги, а ово друге приказаће пас као свет песређен: Много хтео, много започео, а у ствари није урадпо ништа честито. Годинама је трло школу и учитељство то, шго се много и разповрсних захтев! па њих постављало. Свагда се ирема њима мн^го дидактисало а никад се није стварпости отворепо иогледало у очн. То није ни сад учињено овом Наставном Осиовом, а требало је то учинити јер је и нрилика била за то. Давањем добре воље, истицањем поједипих педагошких Фраза које ни приближно не могу да се остваре, паша настача неће ништа добиги, јер од леиих речи слабо ће што имгги, а више би пмала од иримера. Но тога мало имамо. Говори се и. пр. у наредби на више места о копцептрацији паставе. 0 њој се рекло све и сва на п то, да „у народпој школи ваља да се све различнте науке сноје у једну науку, а сает да приказује као једна