Školski glasnik
Бр. '20.
ШКОЈ1СКИ ГЛАСНИК
Стр. 343.
У три највиша разреда Факултативно је линеарно дртање са по 2 часа. Испит зрелости уређен је аналогно као и у деветоразредним заводима а задаца ва испиту одговарају задацима завршног испита на вишој реалци. Школарина је у краљевеким школама 80 марака а кад се учи и латински језик као Факултативан, овда је 120 марака, Е. Реформне школе Поред све разноврсности виших школа ипак се у новије доба радило на уређењу нових школа и чињени су нови огледи. Полазна тачка за ове нове школе беше у томе, да се на место латинскога језика стави неки модеран језик, Француски, Поред овога била је тежња, да се поменута разноврсност виших школа избегне и да се постигне што већа једноликост тиме, што се за све више школе тражила заједпичка основа. Први успешан покушај у томе нравцу учињеп је 1878. годипе у Алтони, где је ств< рена заједпичка < спова за реалне гимназије и за реалке. Од тога доба мпого је писа.но и говорено о томе питању и образована су удружења са задатком, да иостигну јединетво виших шхола и да у исто време истисну класичне језике у корист модерних. Ну практичпи огледи остадоше усамљепи, док годипе 1890. пе доби цео нокрет нов полет од школ ке ковФеренције, коју је сазвао цар Виљем II. Пстипа да се конФеренција изјаспила против заједничке осн ве за трп врсте школа: гимназије, реалне гамназије и више реалке; али су нови паставни плапови, који су поеле конФеренције у многим савезним државама нарочито у Пруској били израђени, показали тежњу, да се бар за обе гимназије нађе заједничка основа. У Франкфурту на Мајни покушапо је 1892. године да се настави даде за оспову реФормпи наставни плап к'>ји је одступао од Алтонског наставног плана али је такође имао циљ да за реалпе гимназије и за реалке створи заједничку основу. Од тога доба прављени су реФормнн огледи једно за другим не само у Пруској него и другим земљама, и у 1898 години радиле су 32 вшпе школе ио реФормним плаповима и то : 24 школа у Пруској, 8 у Тирингији, 2 у Баденској и по једпа у Саксозској, Мекленбургу, Шверину и у
Хамбургу. Понајвише беху реалне гимназије, које се одлучише за реФормне планове, вли су и по неке гимназије чиниле по кушај. При увођењу реФормних планова обично се придржаваху Алтонског или Франкфуртског наставног плана, те је целом покрсту дато два главна цравца и ако су, према мссним приликана, учињене мале измене у изабратоме систему. Алтонски систем уведен је у 12 школа а ФранкФуртски у осталим. Гдавна разлика између оба система јесте у разређивању страних језика. V Алтопи почиње с Француским језиком у VI разреду као и у ФранкФурту, али у Алтопи почиње инглески у IV разреду и латински у Ш В разреду, док у ФранкФурту латински почиње у Ш В а тек у II В ипглески језик. Ради бољега разумевања ево оба наставна плана: Алкшски,
ПРЕДМЕТИ:
Основица VI V IV
Вероиаука Не мачки Латински Француски Инглески Исгорија и ГеограФ »,ја Математика Јестаствен. Физика Хемија 11исан>е Цр гаље
2! 2 3 3
Реалка
III II
Реглна гимназија
111В 1ИА IIВ IIА 1В I А
2
Свега неде .Б.: 25; 25Ј 28 30| 30 30 Зо 30 31 31; 31 31 ФранкФуртски,
ПРЕДМЕТИ:
Керонаука Немачки Латински Француски Инглески Историја ГеограФија Математика Јестаствен. Физика Хемијн Писање Цртање
Основица
VI V IV
Реалка
III II
2 2
Реална гимназија
ШВјША II В IIА I В I А
Свеганедел>.:|| 25ј 20 30| 30ј Оба наставна плапа времена свога постанка ностао пз времепа пре љеии паетавпи планови
з — 2
2 2
21 г
:-,0 28 28; .'52| 32| 32 32 посе на себи знаке ; јер је алтонски по што су обнов у 1882. и 1892.