Školski glasnik

Стр. 344.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 20.

години а што је ипглески језик добио угледније место у илану, објашњује се његовим већим значајем, који има у севервој Немачкој, него што га има Француски језик. Други план стоји иод утицајем децембарске конФеренције и нових ируских наставних планова од 1892. године. За основицу има скоро потпунце наставни план реалака и виших реалака; у реалној гимназији подељени су му часови тако, да латински је зик, иако доцније почиње, ииак има исти број часова као и у реалној гимназији, а инглески језик има у 4 године од II В до I А исто толико часова као и у реалној гпмназији за 6 година (III В до I А). Искуство је доказало, да ученици реалне гимназије овим путем постигпу циљ у 3 страна језика, те се с тога с правом могу иризнати ове реФормне школе као нова врста деветоразредних школа. Друго је, пак, питање, да ли нас ова нова школа треба да наведе да нанустимо сгаре школе. Сједпе стране захтеви, који се стављају ученицима, нису мањи а с друге стране ваља и размислити да је веза са гимназијом раскинута и ако је овнм реФормним плановииа поетигнута веза између реалвих гимназија и реалака одаосно виших реалака. Међутим још је велико питање, да ли се сме ићи и даље, иа да се измене и наставни илан гимназије, те да створена основица за реалне гимназије и реалке важи и за гимназије, и с тога се само може одобрити, што су само неке гимназије нреобраћене у реФормне школе. Што ће ученик реалне гимназије за 6 година изучати латински колико му је потребно, тиме још није доказано, да ће и гимназија за исто време поегићи свој задатак а да ће онда и грчки језик за иоследње 4 године имати довољно времена за своје нанредовање, у то се сме учтиво и посумњати. (Наставиће се).

Школа и настава. Просвета у Украјини. Украјпнски (русински) лист „Прапор" '(„Застава") пише о проеветшш прилпкама међу Русинима у Гали-

Цији. Тужн се да се не поштује њихова самоуправа и да они који се издају за автономисте сасвим обратно раде. Допуштају глобљење украјинског народа, иољачење украјинских школа, уништавање украјинског свесног учитељства. Развијају грабеж н лов за уносним местима. Све је то и још многе друге иеправплности узрок, да је у покрајнни 64:% неиисмених т. ј. 5 милнјуна украјинског и пољског народа живи у потпуном мраку. за школу способне деце т.ј. 594.372 детета пе добива никакву наставу, а 27.466 деце не користи се науком због слабог умног развитка, што је последнца некултурности и и народне деморализације. 8.000 иародног учитељства не може се у платама ни прпближно упоредити са. платама државних слугу. Преко 1000 општина немају никакве школе, а 1000 школа је таких, које не доносе нпкакве користп, јер у њнма један учитељ учи 100—120 деце. Са некултурности н мрачњаштва нема солидног занатлијства, трговпне, нп разумиога економисања, иако земља троши милијуне, сељацп сиротују, раденнци при тешком раду живе у матернјалиој нужди. Туђиици експлоатишу у томе крају милијуне годишње нри годигнњој лицнтацијп 2600 сељачкнх нмап.а п нсељавању 600.000 становништва, које иоловпном гипе у туђини са мрака и непросвећености. Из годнне у годпну пропада хиљаду мањих сељачких пмања. Има случајева где су старешиие карале оне, који су одвраћали народ од крчме и пијанства. Разна уметна фабричка иодузећа упропашћују п исисавају иепросвећенога сељака. Заукрајинске школе у Галицији ппко се не стара. Украјинске учитеље немилостиво ирогањају пољс-ке школске власти. Учење немађарског језика с нарочитим погледом на најновији наставни план издан за немађарске основне школе. Јужноугарско мађарско учитељско удружење, донелоје ову резолуцпју: Преко земаљског одбора да се умоли кр. министарство јавне наставе, да се издаду у што краћем року слике за очигледну наставу заградиво прописано.у новој наставној основи, а њихова набавка п употреба нека буде обвезна за све пемађарске школе.