Školski glasnik

Бр. 20.

ШКОЈ1СКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 345.

Ради осигурања успеха описаног у новој наст. основи, а и ради лакшег и сигурнијег присвајања мађ. изговора молити, да се у I. разр. место учења читања и писања на матерњем језику учи мађарски чнтање н писање.

Учитељство. Представка сомборског среског учитељског збора у питању појачке дужности. Вис. Школ. Сав. Слободнн смо изнети жеље, које леже у срцима пашег учитељства, изнети наше мишљење, да види внсокославнн Школскп Савет како учнтељство мисли, да се те дужностп ослободи. Из наведених узрока јасио нам излази да учптељ нпје дужап бити црквеии појац; настаје сада само то пптање; како би се оно скинуло са учитељских леђа. Овај проблем хоћемо да решимо. И то тако, да оно не буде оиаспо ни по народ, ни по цркву, нн по школу. По цркву не може бити оиасно јер њој је свеједно ; иојао учнтељ, појао ратар, свештеник, главно је да се та фуикција има свршаватн. По школу не може бити опасно. Бероисповедан карактер једне нгколе не огледа се у појању, већ у управп, наставном плану, администрацији и т. д. Нема тог државног закона који би само под тим уветом дозвољавао отворење једне вероисповедне школе, ако бп учитељ био и појац. Онасност опстанка једне школе лежи баш у тој оптерећеностп учитеља. Учптељство је сувише оптерећеио, малаксаће, те ћепрвоонода сноси последице, а у другом реду школа. Тада пе помаже ни појање. Најважннје пптање, које би се имало реишти било би то: хоће лп бити опасно по народ са религиозно моралне, културне и материјалне стране? Са религиозно-моралне страие не да шгје опасно, већ је штетно и убнтачно што је учнтељ п појац. Наш народ ужива у лепом и складном појању. Лепота појања, лепо чинодјејствовање привлачи га у светп храм. Па је ли могуће да у сваком месту учптељ лепо иојн? Не! Од стотине учптеља 10 лепо поје, а појање осталих немило утиче на живчани систем слушалаца, па је сасвпм прнродно, да народ нзгуби вољу на похађање свете цркве. Једино због овог учнтељског недостатка ра-

ђају се сукоби са свештеником и самимнародом. Сасвим би друкчије стајала ова религпозно морална страна, када би свештеник заједно са учнтељем спремао и одабрао особе са лепим гласовима, те би ти земаљскн херувими велнчали име Божпје и тада смо уверени, да би наш народ други осећаји привлачнлп у храм божји. Б,ела тешкоћа овог питања лежи у материјалној несређености нашег народа, а све остало пе стоји. Аутентпчни разлози говоре томе у прилог. Тамо где су онћпне богате, оне саме издржавају нојца. Бојац појп, и виделп смо да се народ није бунио што и учптељ не појп, нити пак вндимо да је школа нзгубила што од свога вероисповедног карактера. Тешкоћа овог питања лежн у томе, што би се на наш народ бацпо нов намет. Овако пак народ, учнтељском платом, нма себи учитеља и појца. 0 овој тешкоћи одбор је промишљао н дошао до тог резултата, да се појачко ннтање може решити врло лако. Ово питање остаје да га реше једино наше внше властн. До 1910. годнне треба да се уредп учитељско стање гледе плата. Ми верујемо да нам је за то уређење потребна велика свота новаца; хвала Богу, средстава за уређење имамо. За то пека се остави за сада уређење осталих сталежа, па све тежиште нека се иоложи на уређење учитељства. Тада би са учитељством свршили а остало би слободније поље за уређење осталих сталежа. У нашој мптрополнји има око 200 опћина са веропсповедним школама. Од ових чноге очекују прнпомоћи. Од силног прихода наших народних добара та је свота сигурно већ сакупљена. Бо чувењу потребна је свота за коначно уређење 100.000 форината. Сада настаје шггање, колика би свота била потребпа за уређење појачке дужности. Од 200 опћина скоро 10 опћина плаћају појце. 40 опћпна плаћале бп појце нз својих средстава, осталих 150 опћнна требале бп добијатн припомоћи за плаћање појаца. Рецимо да појац добија годишње 100 форината на 150 опћпна потребна бп била свота од 15.000 форината. Када се жртвују 100.000 форината, могу се жртвовати и 15.0000 форината. О в о ј е т ак о м а л е н а с в о т а, д а ј е учптељство, ка о мнсио нар српск е нросветеза-