Školski glasnik

Бр. 8.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 129.

одржава и постизава јесте ивтересангна, н^ива и лепа настава. Телесно кажњавање прекида в.зе праве љубава; авторитет и поштовање поетају притворни, лабаве и нестаје их. Али немојмо заборавити: да се љубав и поштовање не могу измамити или силом задобити !... Само ивдивидуалне способности васпитачеве су кадре да их спонтано, евојевољно изазову и створе. А знајмо и то, да се дете врло лако навикне на телесно кажњавање. Само испочетка ће осећати (можда и сувише!) осећ->је стида и бола. Да је то тако сведочи и ВеберФехнеров психофизички закон, по коме сразмера између надражаја и осећаја не стоји у правом одвошају. Ако је нпр. од два удара са прутом (надражаја) резултат осећај X јачине, то 2X2 ударима не одговара осећај од 2 х интензивносги, него од тога већ за нешто мање. — Има много деце, која толико отупе према телесним казнама и душевно су толико Флегматична, да у место да пдачу смеју се, казну не узимају ни у што, и своју неосетљивост остентативно показују пред осталима. А знамо, да је у друштву телесно инзултирање највећа увреда, најтежа казна, јер с тим упоредо иде у највећем стеиену морално узбуђење и стид. Телесну казну ћемо употребити дакле — ако се већ не може да избегне поетупајући врло опрезно и прзмишљено; но најбоље је, да је изводимо у пратњи привидног узбуђења, које смо створили уметним начином, а која ни у ком случају не сме помутити душевни мир вас питачев. Сателесномказномсродно кажњавање постом уопће не одобравамо. Херберт Спенсер лепо каже: „Најважнија је ствар, да човек буде добра животиња". — С тога кажњавање постом, нарочито у дечјем добу, држимо за нецелисходно, пошто развијање организма може лако штете да претрпи. Неда се препоручити ни затвор, лишавање слободе детиње. Ако га већ ипак употребљујемо, онда држимо дете бар под надзором и забавимо га тада послом. Умни рад за казну дати уопће није слободно, јер дете се лако може

спријатељити с том мишљу, да је сваки рад казна. Искључивање неваљале деце и з ш к о л е такођер овамо спада. То се међутим често тешко може да спроведе, шта више у оној школи, где је настава обавезна, ту је исто скоро немогуће. И шиљање у заводе за поправљање иде обичео са великим тешкоћама. Искључење је пак много пута и с тога безусаешно, пошто се не једанпут радују и сами родитељи ако им се дете ослободи од школе! Много успешније делује промена околине т. ј. шиљање детета у друге заводе. Осим тога, што је до сада на овом месту о врстама и примени казне речено, проницавост васпитачева пронаћиће још и друге казне, но међутим те су већ од мање важности. (Наставиће се.)

Школске штедионаце. У 6. бр. „Школ. Гласника" изишла је белешка под горњим насловом, у којој се износи решење учит. удружења у Дортмунду у Немачкој, поводом покушаја да се заведе школ. штедионица и у Дортмунду. Решење је противу завођења штедионица и гласи: „Да су школске штедионице бирократска установа, која учитељу задаје глупа механична посла. Установа њихова стоји на погрешном уверењу. Ту не штеде деца него родитељи. Оне не могу помоћи да се пробуде оне душевне моћи у детета које помажу васпитању. Увођење њихово штети и смета вастави, с тога их као васпитну установу треба одбацити". У нас ово питање није претресано; о њему ни приближно немамо рашчишћена гледишта. Ствар је међутим важна и заслужује нашу пажњу. Школ. штедиони^а је поникла на западу; тамо има и следбеника и противника. Врло би незгодно било да је ми усвојимо или одбацим > по једном од њихових гледишта, а да и не покушамо створити евоје гледиште, пошто су наше опште, иа и васнитне прилике знатно друкчије од прллика јаче културних народа.