Školski glasnik

Бр. 18.

Стр. 343.

Са колико би мање времепа требали само за учење рачуна, пиеање и читање, не узев у обзир, да би се бол>е и сигуриије научило. Плаиови школа и намештаји школских дворишта морају се разуме се према задатку школе рада преустројити. Школски вртови морају се свугде захтевати, али ие само баште са биљем, него дечије баште, где деца могу радити. Није потребно, да те баште буду у вези са школом, ако је то разуме се — и најбоље. Могу лежати поред вароши, или у вези са јавним слнчним установама. Колико више би користи донеле бар делимично ливаде, које се дају у арепду, када би се делом уступиле за дечији рад. Ја овде не мислим на доходак, који би сви дечпјп вртови допосили у поврћу за школу кувања. Вредност, иа коју ја мислим, лежи у дохотку за будућпост иарода. Овде дограде не би много стале, када само помислимо на децу, а не на то, да желимо да их покажемо поштованим гостима. Што би деца сама могла да праве у баштама ограде, путеве, јендеке, била би само даља предност. Колико земља лежи нуста, па би је само неколико година могли употребити за наше сврхе. Али нама недостаје слободаи и далек поглед, велпка уређивачка снага. Па ни школе ни школски намештаји не бн знатио више стали, само када би имали смелости да будемо заправо прнродии. Главно ,је ствар. Разуме се мора се тиме рачунати, шта постојн, п ми то морамо према нашим потребама преиначити. Нови планови морају се, — разуме се — напред спре.чати. Где је могуће, иарочите радиоиице. Школске дворане морају бити снабдевене опремама за рад, за посматрање и експериментисање. Дечија места морају бити места за рад а не за седење. Тако исто мора бити места где ће се склонитн алати и градиво. Али то се не сме само предати општинама, него школски закон мора садржати одговарајућа одређења за дечије баште, школске планове и намештаје школских дворана, код којнх се, разуме се, имају узети у обзир нарочите околности разних места.

Алат и материјал по моме мншлењу имао би се дати деци бесплатно. Издаци за материјал неће бити сувише велики, ако се само знамо испомоћп и ако сваку прилику будемо знали искористити. Ако пе осигурамо деци алате и материјал, тешко би се могла произвести школа рада. Када се догради школа према иачелима, која ја овде покушавам да образложим и о чијем извршењу сам се изјаснио, онда она изалази као једна установа, која свој деци пружа по могућности повољне услове за њихово развијање, тако, да се ова свестрано и богато могу развити. Све, што школа пружа детету, одговара његовој потреби: не потреби, која ће једном наступити, када одрасте, него потреби, за данае, када је дете. Све што дете учи, за њега је онда олакшица, просто нова снага, извор радости. А олакшање и дизање живота значи сваку науку и свако знање. Данашња школа све то меће на дете као неки терет. Што на дете мора да се товари уметност и наука као неки терет, из тога многи педагози не могу да се нзвуку. Ако су онп човекољубиви онда нека олакшају деци терет, али они не мисле, да је он тиме и бескористан. Нека чекају, док дете не ојача н тада само дигне терет на плећа, али не као терет, него, као што се драгоценост носи. Ондаће учитељ раван бити једном крал>у. али оиом, којп своје робове не товари теретом, него краљу, који своје богате ризнице отвара: Ходите сви и понесите собом, колико можете понети. (Наставиће се.)

Ј1ав Николајевић Толстој — као педагог. (Свршетак.) III. Говорећи о немачкој школи, Толстој је имао у виду ону занесеносг немачком педагогијом, оно слеио подражавање западним суседима у оснпвању и уређењу школа, која се опажала шездесетих и седамдесетих година XIX. века. Толстој је