Školski glasnik

Стр. 344.

ШКОЛСКИ ГЛАСПИК

Бр. 18.

био страстан поборник националне школе у ширем смислу те речи. „Школа је само опда добра, ако зна основне законе по којима живи наш народ. Најбол.а школа у нашим селима пи степама, која задовољава све потребе својих ученика, била би најгора школа за Парижане, а најбоља школа XVII.. века била би најгора школа за данашње време, и обратно: најгора школа средњег века у своје време била би боља од најбоље школе нашег времена, јер је више одговарала своме времену". Да школа одговара духу свога народа, његовим потребама, задовољава његове духовне захтеве, веома је потребно да оснпвачп школа познају духовно и материјално стање свога народа. Другпм речима, потребно је да сам народ покаже, шта п како треба учитн у школи, која је намењена његовој деци. Школа ће само онда бити школа живота, само ће опда ухватити дубока корена у народу, кад буде еагласности са народним иотребама. „Пародна школа мора да одговара народним потребама. Проучавање тнх потреба и слободно искуство једино нам могу одговорптп у чему се састоје те народне потребе". А сам, пак, народ једино може одговорити шта треба да се учи у народној школи. „По можда ће неко рећи — вели Толстој — да високообразовани људи не треба да се покоравају захтевима пеобразованог народа, него, на против, баш ми високообразовани треба да учимо народ, шта ће он да жели. Тако многи мнсле, а ја ћу на то одговорити само једно: покажите ми несумњиве и необориве доказе, зашто сте ово или оно ви изабрали; именујте ми тако друштво у коме не би била два дијаметрално супротна гледишта иа образовање, где се не би стално понављало ово: ако је образовање у рукама духовншптва, онда се народ образује у једном духу; ако ли је образовано у рукама прогресиста — народ се образује у другом духу, — покажите ми такво друштво у ком тога не би било, па ћу се сложити с вама. А све дотле, док тога нема, нема другог критеријума, сем слободе ђака, при чему ће се место ђака у пословима народне школе ста-

вити њихови родитељи т. ј. народни захтеви". Интересно је Толстојево гледиште на улогу земства у школским пословима. Он се најпре изјашњава за ириближење школе народу. Школа треба да има свуда. Нека се оне смештају у просте сеоске избе, нека немају потребног намештаја п наставних средстава, ако су оскудни повцем, само је потребно да се у сваком пасељеном месту отворп школа. „Народ сматра за своје образовање као прву п неопходну погодбу равпомерно, свуда подједнако ширење образовања, ма у најнпжем степену, па већ после тога помишља на даље, опет равномерно повишавање образовања. Земско-минпстарска надлештва као да ематрају за потребно да се некпм срећнпм избраницима, 1 / 20 свнх стаповпика, да образовање, као узор оиога. како је оно добро". Изјашњавајући се да се самом народу остави право отварања п уређивања школа својих; да сам народ подешава школске зграде, да сам позива учитеље, а земству и школском одбору ставља само .једиу дужност — да ирати педагошку страну. По његовом плану „у сваком земству (области, покрајшш), које се примило дужности да шири или помаже иародно образовање, треба да има једно лице, био то бесплатан члан школског одбора или човек са платом од преко 1000 рубаља, кога земство погодн. којп ће управљати педагошком страном окружних школа. То лице мора имати онште свеже образовање у обиму гимназиског програма, т. ј. да темељно зна рускп п у неколико словенски језик, аритметику и алгебру и да буде учитељ, т. ј. да зна практичну страну учитељског посла. То лице мора да буде свеже образовано зато што сам запазио да знање, ма и универзитетско, које се често не обнавља и допуњује није довољно ономе ко се прими дужности да учнтељима даје упуства, него није довољно нп за испит у сеоској школи. То лице мора да буде учитељ у том истом месту зато, да при захтевима својим п наредбама својим има увек у виду онај педагошки материјал, с којим нмају посла и други учител.и п да би него-