Školski glasnik

глдсник ЛИСТ ЗП ШКОЛУ И УЧИТЕЉЕ ОРГАН СРПСКОГ НАРОДНОГ УЧИТЕЉСТВА У КАРЛОВАЧКОЈ МИТРОПОЛИЈИ Бр. 16. У Новодо Саду, 31. октобра 1912. Год. Ч. СПДРЖПЈ: Наш народ п његова просвета. — Ирошлост и садашњоет експерпменталне психологије. — Школскп ред, школска хигијена и важнпје напомене. — Ум, појмовп и прве истине. — Народна просвета: Културне прплике Ердељскпх Саса. — Школа и настава: Учитељска предспрема. — Практпчпе обраде: Оглед пз катихеза за IV. р. осн. школа. — Извори за даље проучавање: Неколико добрих књпга за учитеље. — Белешке. ■— Нове књиге. — Позпв.

ЈИаш народ и његова просвета.*

х. Казао сам, да је начин, којим ое данас развија у дечјој души религиозно моралнн осећај, иомоћу веронаука у основннм народним школама, па и у средњим, несходан и да не постизавамо готово никакве успехе, већ се напротив тај осећај губи у једном делу нашег народа, као што смо изнели у прошлом чланку. У предавању веронаука у осиовним и средњим школама нема никакве методе, начина по педагошко-дидак. начелима, нити се позна дечја душа, моћ појимања, нити су по истима написани уџбеници, нити се позна наше друштво, његов општи кулшурни напредак, нити разни утицаји са запада штампом, књигом, дотицајима и т. д. Једном речи једно огромно неразумевање и несхватање нити значаја религиозно моралног васпитања, а још мање начина — методе. Код нас се напише књига „Библијске повести" од тога и тога, па „Катихизис" и т. д. Св. Синод пропшпе, те сада по Шоме ради. А како се у богословији нашој спремају будући предавачи веронаука, катихете, види се по раду, када дођу у парохију. Слабо се мисли на предувете у предавању веронаука у школи и развијању религ. морала у народу према духу времена. * В. 10. бр. „Шк. Гл." о. г.

Катихета би морао знати, да су за данас српски језик и веронаук предмети, у којима се концентрише целокупна школска настава у нашим, срп. народ. школама. Зато, пре но што се лати катихизирања, мора добро проучити целу наставну основу из свију предмета, који се предају на дотичној школи, јер се данас у школама предају и други предмети, а не само цркв. слов. језик са часловцем и псалтиром као негда. Ако добро проучи све градиво из свију предмета, а особито српску повест, те народно и уметничко песништво, народне приче, пословице и т. д. отвориће се пред његовим духовним очима јасан и чист пут, којим ће да греде у катихизирању, те знати шШа ће узимати из Ших предмета за развијање религ. морала, а шта из каШихизиса и библије и не ће долазити у протусловље са појмовивла дечјим о извесним питањима развијеним са другим предметима, а и са здравим разумом. Ја немам ни времена, а ни воље, да у овнм чланцима ово питање потање, исцрпније, расправљам, јер би се ова расправа још више отегла, само ћу понешто, што је главније, споменути. Све, што имадемо у нашим народним песмама и причама, као: „Св. Петар у рај пође", „ЈБуба богатога Гавана", „Јетрвице", „Марко Краљевић и Вег Коста-