Školski glasnik

Стр. 278.

НШОЛСКИ ГЛАСПИК

Вр. 16.

дин", „Ко крсно име слави" и т. д. и т. д. ваља употребнти при предавању веронаука, јер је то из душе народне, па ће бити деци разумљивије. Навео сам већ, да се и веронаук мора предавати према моћи дечјег схватања, појимања, зато и катихета, као и сваки други учитељ, треба да добро иозна дечју душу, моћ појимања у разном раздобљу. Стога ваља да проучи бар један део огромне литературе о души дечјој од рођења до свршетка школовања, јер иначе неће умети удесити згодан начин предавања, нити излагати своје мисли разумљивим говором. Ко нема прилике, а ваљда ни воље да чита о дечјој души, нека бар замисли себе у томе и томе добу, те своје представе и појмове о свету, околици,. која га окружаваше, па ће му све бити јасније. И дивота је то замислити се у своје детињство, рај, царство идеала. Наћи ћеш ту тма узрока својим радостима у очекивању појединих свечаних дана и дана скопчаних са обављањем каквих народних обичаја. Наћи ћеш још и данас у својој рођеној души „слпка и прилика" које ти се још онда уврежише у њој, а данас, у зрелим годинама, јасно разабиреш ону чудну, невидљиву кичицу, која ти уреза и лик и дело, али јединствено јасно, да ти и данас пуним бојама лебди пред духовним очима. Човек мора све употребити, да дете заинтересује за предмет, којим мисли да му развија душевне моћи, морал, даје знања, А може ли се боље заинтересовати, него ако му изнашаш слике из његове душе. Тада се заиста можеш грејати на пламичку, који му се у очима креси. Памтимо! Без познавања дечје душе, сав је рад каламљене племените шипке на суву гранчицу. То је силом — учење, које умара, убија дух, вољу и за најкраће време расплини се као плин, а у души оставља само јад, горчину и — мржњу и за иредмет и за место и за личносш, која ради као „уметник" без познавања дечје душе. А где је потребније познати душу дечју, ако не у вери о Богу, створитељу, чију слику сваки себи ствара у души својој. Доказује се напр. триличност божја. Не-

колицина није научила напамет, те имају грубе речи, а богме каткад и прут посла, Тој ће деци леп Бога изгледати, ради кога трпе прекоре и прут... Катихета мора разумети мешод, којим се предаје веронаук и развија религијски осећај, морал. Начело од лакшега тежем, треба да важи н овде, али се не .врши. За време веронауке треба да је школа црква. Место тога карања, казна, Указао сам већ па врло важан моменат, по коме би наше катихете могле врло велику услугу чинити развоју нациопалног осећаја у младежи наше, а особито код оне, која полази стране заводе и у којима се пе предаје српски језик и историја, када би ову спајали са веронауком, а богме и на чисто српским школама. Жалост је посматрати нашу омладину са страних завода. Оно мало знања о српској прошлости, књижевностн и т. д. што је стекла у основној школи или нижим разредима средње школе, убрзо пстисне страна повест, књижевност и ти су изгубл.ени после за Српство или ако и нису, ипак их ие може ништа загрејати за српске ствари и за наше опште добро. Познам лично два-три катихете, који предају веронаук спајајући за срп. повести и књижевностп, па из тих школа, мада страних, излазе добри Срби! Волели би, да је тако свугде. Како се данас Предаје веронаук и развија верско морални осећај у огромној већинп наших школа? Бво вам укратко, те ћете видети ливање воде кроз решето. Задају се из „Катихизиса" стотину питања, те се нити дете, нити катихета уме снаћп у томе лавиринту од питања, И што је најжалосније и катихета и окружни протопрезвитери, као надзорни органи држе, да се свако питање из катихизиса мора наизусШ, од речи до речи научити. Међутим ии десетогодишњи катихета не зна та питања наизуст, а тражи то од школске деце. Колико траје научено наизуст, осведочићемо се кроз два месеца, када иста деца дођу у пофторну школу, у којој се то исто поиово буба, мада је дете нсто то бубало пуне две године!