Školski glasnik

Бр. 16.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 281.

дворану одведе. Ако је двориште згодно за чекање, боље је да тамо чекају него на улнцн, јер је тиме спречено викање, трчање на улици и задиркивање друге нешколске деце. Ако су чивилуци у ходнику, ученици улазе у ходник и ту вешају своје одело. Шешир носе са собом у разред. Вешаљке нека су нумерисане. После овога, ученици уређени по разредима, улазе у разред. У разреду иХ дочека учитељ, кога они поздраве, и одлазе на своје место. Ако дође учитељ после њих, (или улази у школу којрг странац) ученици поздраве устајањем. У многим су школама уобича.јени поздрави: Добро дошли! Збогом пошли! Љубим руке! итд. Ови се обичаји могу искоренити, јер доста сметају настави. За време наставе ученици устају само тада, ако их на то упути учнтељ, нначе седе и раде. Нарочито треба пазити да ученици не устају сваком (слузи, поштару нтд.) Да не би био учитељ узнемирен за време наставе, нека истави на шк. врата таблу са натпнсом: „За време наставе забрањен је улазак." — У дворани сваки ученнк заузима своје место, открива књигу и понавља тихо свој задатак. Нека је строго забрањено писање у школи домаће задаће или казне. ђ) ПочеШак школске. наставе. Чим куцне 8 ћ нли 2 ћ ученнци устају, помоле се -Богу и седну. После молитве излази сваки онај, који има што да моли, да се извини због изостајања, закашњења од школе, кога да пријави итд. Сви ови заузимају место испред предњих скамија, пореднвши се по величинп. У школи влада тишнна, јер се суд, опомена или савет учитељев тиче сваког ученика. Ученици стоје усправно, главе горе, на екамију се не наслањају. Поклоне се и први почиње са речима: Молим Господипе,.... Учитељ узима или ие узима на зиање извину, опомиње, саветује илн казни. Мањи престуии казне се одма, већи после наставе (нарочито истраге). Нека се не дозволи ученицима да за сваку ситницу излазе и пријављују своје другове. Нзвина изостајања због болести треба да је свагда писмена 0/ 2 табака папира) и то потписана од родитеља

или лечника. После саслушања ученици се опет поклоне и редом одлазе на своје место. Догодп се да је неко заборавио изаћи напоље или је што код куће заборавио, те да не би у току предавања бунио предавање својом пријавом, учитељ још једном стави на њих питање: Има ли кога, да што пита, моли, иште? итд. Саслушање ученика нека је свагда после молитве. Ако је оно пре молитве, тада многи ученици излазе напољо већ у 3 Д, те ту немирују, не понављају лекцију, већ се разговарају и тамо-амо шетају, онако је пак свему овоме учињен крај. Ако је више разреда задаје се прво тихо веџбање, па се тек тада приступа раду. е) Излажење на одмор. На одмор се излазп по разредима. Ученици стану пред врата дворане, чекају да прво учитељ изађе па затим онн пзлазе напоље. Добро је да прво учитељ изађе па ученици због тога, што тада неће бити гуркања, викања и јачег разговарања. ж) Одлажење кући. У више разредној школи I. и II. разред одлази кући пре подне у 10 ћ или 'Д11 1 '. Прво старији ученици одлазе на одмор па затим се оии снремају, помоле Богу и полазе кући. У многим школама ученици иду кући по разредима или по скамијама. Ја држим да то није нрактично. Овако је ред до капије, алп чпм се ученици морају делити, одмах иастаје турање, викање и лармање. Да би се све ово избегло препоручујем овај начин излажења: Учитељ означи оне ученике који иду главнијим улицама. Моји ученици иду Сечењцјевим венцем и Петефијевом улицом. У школи устану прво они, који иду Сечењијевим венцем, па они који иду П. улицом. Поређују се једно за другим, одлазе. прво чивилуцима, па затим полазе кући с поздравом: „Збогом" или „лаку иоћ". У некимје школама уобичајено: „Збогом госп. учитељу", или други који начин. Те начине треба искоренити, јер је врло смешно слушатп, како ученици певајући поздрављају свога учитеља. На улици нду ученици мпрпо. На селу се јављају сваком старијем човеку, а у вароши само онима, на које нх упути учитељ (учитељи, свештеници, професори