Školski glasnik

Бр. 16.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 285.

Већ иза реформационог покрета, а још више иза споменутог јозефинског доба избила је код њих јака жеља, да им се цело друштво организира и да се у организацију унесе жељезна дисциплина. Та струја је и сада тако силна, да не да појединцу да се днгне високо изнад масе, него га нритискује и асимилира маси, која тако постаје све културнија, не најмање због јаких енергија, које су на тај начнн примљене на рад у пароду н само за народ. Науке и уметностн за љубав њих самих нема међу Сасима, него само због народа. Тако предемократско и уједно патрнотско схватање друштва приме Саси још у њиховој школи, која потсеца крила бујној младости и сузбија љубав за све што је превисоко н предалеко и увлачи конзервативност у мишљење и не истичући своје сврхе јаспо н отворено. Утицај пак школе је код њих тако велик као нигде на свету и цела народна култура носи на себи трагове школског знања п умења, а свештеници нису пигде толико п учитељи народни као баш код Ердељских Саса. У осталом том снажном утнцају не треба се толико нп чудити, јер шака Саса има и сама нздржава пет великих гимназија и две мале, једну велику реалку и једну малу, једну мушку н једну женску препарандију, десет вишпх основних школа, четири Јкенске иједну мушку грађанску школу, три земљорадничке школе, две школе за трговачке шегрте и неколико за занатлцјске, а народних основних школа две стотине четрдесет и осам. Дакле, што се за донста мало културних народа мОже рећи, то се и за Ердељске Сасе мора констатовати, да онп имају одвнше средњих школа и пздржавање би било немогуће да Саси нпсу тако пожртвовнп. Код њих и снротиња даје за народну просвету што може више, а новчани заводи не дају акционарима више од 4 до 4у 2 %, док сав остали добитак иде на просветне сврхе. Само се тако може разумети да они и поред многих п ваљаних школа, уз које су често и интернати, имају и узорних просветних, научних н економских институција, које врло добро напредују. Тако они имају Друштво за познавање Ердеља и Природњачко друштво којих би публикације чинпле част и великим народима. Ми богати Срби одавно се спремамо и јадикујемо да издамо изворе за нашу овострану повесницу и док ми то

чинимо, Саси су издали изворе за њихову прошлост до 1415. год. С највећим успехом се баве и фолклором и пздају врло добар речнпк дијалектолошки. Према њпховом пак Природњачком друштву ми немамо ништа ни слично, а камо ли једнако. Кад се међутим запитамо за средства којима су онн то постигли, онда се морамо чуднти њиховој скромности и чак незнатности спрам величине и тачности њима иостигнутнх резултата. Саса је мало н раштркани су, нису богати, него је напротив већпна сиромашна, нису ни од природе баш обдарени Бог зна каквпм умним даровима, жнве у мало бољнм политичким приликама него ми, па су ипак толико нама испредњачили. Истина, онп пису претурили преко главе онако турско и граничарско доба као ми, али нису живели ни у потнуној ратној заветрини, него су се и они крвили и ратовали. Ратовалп су, али са странцима, а не између себе као ми, него су између себе склапали чврсте заједнпце, организовали се за сваке врсте народни посао н с најчвршћом дисциплином у појединим организацијама постпзавали истакнуте сврхе. Појединац се код њих губи пред заједннцом, онп су премали — по њихову мишљењу да би себи моглн дозволити раскош великпх људи и што ко ради чини само за народ, а не да себе прослави и да се над другим истакие. Све .је код њих скунљено у заједнпце по жељама, надама и интереспма, те је тако нреглед преко целине врло олакшан. Зато није ипкакво чудо што они одавна оснивају занатлијске задруге, а од 1885. год. п земљорадиичке и сада их имају стошездесетитрп. Сасвим су пак нова уопћекод њнх гимнастичка, музичка и дилетантска друштва, а најновије је Друштво за иеговање лепога у обичном животу. И што се внше нових потреба јавља, оснпва се више н нових друштава, јер Ердељски Саси раде све у заједници н за заједницу. С таким радом за народно добро није чудо да су они постпгли сјајне резултате п стекли славу, да су једина народност у Угарској, која је од 1867. год. наиредовала. н. Р.

„Наша шкопа ће бити велика или мала, увек према томе сматрамо пи снаге које у њој раде вепикима ипи мапима и како се понашамо према њима". Јј, Те\«5.