Školski glasnik

Стр. 249.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 14.

да је излишно у толико ире што је о томе и много говорено и много писано од стране нашег учитељства и на учитељским скупштинама и преко учитељског органа. Али данас, кад се понова из министарства просвете, јавља жеља за установљењем сталног школ. надзора с учитељским снагама, кад се хоће то да изведе начином који треба да буде и брз и користан, држим да је умесно проговорити коју реч о сталном школ. надзору и о начину на који га треба извести. Одмах морам констатовати да међу нашим и млађим и старијим учитељима има приличан број оних који би могли битп стални школски надзорници. Кад се мпнистарство просвете није постарало да од ступања у живот садањег зак. о осн. школама спреми добар кадар надзорнички, не смета му сад ништа да то учини, — уносећи у нови закон нотребну одредбу о томе, којом би се и брзо и лако дошло до школ. надзорника. И ако је данашњи закон о осн. школама по суштини својој далеко одмакао од ранијих, јер је учитељу у довољно.ј мери обезбедио сталност, за којом је пређашњих година, кад је у невреме и често премештан, зажелео сваки учитељ, — ипак ни он, и ако је њим учињен један врло важан корак унапред, није ништа учпнио за обезбеђење даље учитељске спреме и напредовања, за учитељево усавршавање после свршене школе. Данас нема шта да крене учитеља напред; он види да и онај који мало у школи ради добнја повишице као и онај који одлично ради, који ради и изван школе па и на свом усавршавању. Он види да боља места добијају и гори од оних који их траже; он види да и све почасти које треба и може добити један у свему одличан учитељ, добијају на разне, дозвољене и недозвољене начине и они осредњи учитељи. Он то све види и клоне и у раду у школи и на свом усавршавању. Он нема наде, нема мотора који ће му дух кретати, који ће отворити сазнање да ће се само солидним радом моћи попети на један степен више на просветним степеницама. Он претпоставља раду обично вегетирање, с којим, најзад, врло лако, какве су код нас прилике, може и доћи и до бољег места и до веће части. И најзад зашто би учитељ морао да учи, да се спрема, — јер све донде док се учитељска способност мери п° броју његове деце и по тежини !/ г00 од

оцене сматраћемо да се никад неће изаћи на други нут. Па и ово и овакво бирање и постављање надзорника не може се задржати и даље допустити и поред све непристрасности и непартаичности садашњег министра просвете; не може се задржати, јер је несувремен, не може се допустити, јер подлежи вољи једног лица и онда није сигуран и користан. Сам начин на који се данас врши кандидација школ. надзорника не даје довољно гаранције онима, којима се тај положај нуди, да су у том послу и стални и довољно обезбеђени од утнцаја, кога било, са стране; ни по чему им не даје довољно сигурности и то је главни мотив непристанка многих а не материјална награда. Јер, дозволите, међу учитељима, па и оним слабијим а којима би то ласкало, нема, мислим, ни једнога који би се примио за школ. надзорника с тим да после године дана иде натраг на свој учитељски посао. Поред тога што се потрошио спремајући се за тај посао он је угледу свом ударио шамар, и ако многи хоће да то представе као сасвим обичну ствар. Ми смо имали тај надзор о учитељима за годину дана, и знамо шта је учињено, — те не желимо понављање тога. Најправилнији пут за решење овога питања је тај да постављање надзорника не зависи, ни од референта или кога било, — већ да зависи од спреме и подобности учптеља. За оцену спреме данас је најмеродавнији испит. Дозволио би да на тај испит имају права свп учитељи с две повипшце па на више. Ни један учитељ не може бити било учит. грађ. школе, индустриске, трговачке, не може бити срески ни окружни надзорник без знања једног страног модерног језика. Наравно да би се прописао програм за те испите и учнтељ који жели да у своју струку напредује морао би се стално спремати, док би се попео на највиши степен у својој струци. Има данас пуно учитеља по оценама одличних, али им се не би могло дати надзиравање над школама и давање директиве школ. раду и учитељима. Они су одлични, вредни и послу предани раденици, али за надзорнички посао нису, јер немају довољно других подобности тако потребних сваком надзорнику, који хоће да код учитеља створи убеђење о свом темељном знању, писмености,