Školski glasnik

Стр. 253.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 14.

За ту скупштину припремило је учитељство рефераде о данашњим уџбеницима; о каквоћи доброг уџбеника, те и готове уџбенике. После забране, изгледа да је та ствар легла. Али, баш гореспоменута наредба, подстакла је учитељство новосад. школ. округа, да то питање по ново донесе на тапет. Оно је у својој редовној зборској седници, 11. (24). септ. о. г. изнова предузело тај посао. За идућу пролећну зборску седницу, изнеће поједини чланови своје готове уџбенике, који ће претходно бити на оцени код појединаца и месних зборова. Па и кад би учитељство једном дошло до тих уџбеника, који ће претходно проћн кроз чистилиште оцене — ипак смо противни сваком монополисању књига и то најмање онда, кад нека књига није прошла кроз практичне руке стручних оцењивача. Школ. Гласник, износећи ово, има на уму једино свој племенити и озбнљни задатак, а тај је: чврсто и одлучно стати на бранич, за одбрану самосталног и успегиног рада школе, па ма то против кога било. Најновији потхват новосад. среског збора, за сваку је хвалу и признање. Ако да Бог, па до пролећа стечемо оно, за чим давно тежимо, расплиниће се назадне идеје на обзорју наше народне елементарне просвете.

Преглед књага. Агсћју Гпг сНе де8атт*е Рбусћо1одЈе. Негаиа^е^ећеп уоп Т)г. Е. Меитапп ипс1 Т)г. IV. 'Шг1ћ. Приказује Др. Паја Р. Радосављевић — Њујорк. Р. Кгезог/Ј: ХЈћег ешјце Вегићгипј^аизећип§еп. Ако се додирне која тачка притиска и посматрач треба да локалише импресију са другим додиром, често пута настаје илузија, да се први или надражајни додир даје од стране самог посматрача. Илузија се јавља — у извесним границама — и за импресије голицања, топлоте, хладноће и бола. То долази од асоцијативних фактора у искуству. X. •/. МагНп: 2иг Ве§тигн1ип§; ип«1 Ап\\еп<1ип^ (1ег 8и^е§1;10п8теШо(1е 111 (1ег Когта1р§усћо1о&уе. Уог1аи%е МШеПипд. То је помна штудија ваљаиости хипнотичке методе у експерименталној психологији, продиминарно за дискузију Фехнеровог естетског начела о Аиз-

вегипу уоп ЕизГ ип(1 ТЈп1ш1. Пошто је описао посматраче и начин њихове хипнотизације, писац извештава о експериментима о рапорту и амнезији, анестезији, хотимичним и нехотичним покретима, меморији, имагинацији, осећају и т. д. и т. д. Списатељица изводи закључак, да је метода од користи по духовну анализу, за изолацију и диференцијацију. Опште резултате могли би свести на на ово неколико тачака: 1.) Хипнотичко стање мора се увек употребити у свези са нормалним. 2.) Велика пажња мора се посветити индивидуалним диференцијама. 3.) Није дозвољено диспутовати од једног на др^го чуло, или пак и од једне ареје на другу ареју које чулне области. 4.) Хнпноза се мора узети као стање екстремне лабилности. 5.) Све зависи од образовања, поузданости н конфиденције посматрачеве. В. 1,ш: 2иг Апа1у§е (1ег ЕтрЛпскшо-еп, шбћезопДеге с!ег Гиб^етрБшћт^. То је серија од четрдесет пропозиција, у којима аутор развија своје гледиште, да је осет угодности сложени процес, садржавајући (а) компоненту угодности, што је само по себи сложено из специфичког надражајног елемента и секундарног нли реактивног елемента угодности, и (б) компоненту бола. А. Мезвег: Ветегкип^еп ги тетеп „Ехрепш еп 1е11 -р8усћо1оећеп ХЈп^егвисћип^еп ићег (1аз Бепкеп. Ово је краткн одговор на Мојманову и Билерову критику. Свеска се завршава приказом литературе, где је од вредности споменути Мојманов рад о Вунтовом есеју: Ићег АшргадеехрептепГе. Вапс1 XI., Неј1 1. Сг. 81бггтд: Ехрептеп1;е11е Ппкегвиећип^еп ићег етГасће 8ећи188ргоее88е. То су експерименти (помоћу т. зв. АизГга^етеЉоДе) о простом категоричком силогистичком резоновању. Овде су визујелно експонована слова, као на пр. у облику: „Т је с леве стране В: К је с леве стране Т; с тога . . ." Време инференције је грекордовано, а инструкција се мењала са гледпшта фракционације инстроспекције. Под главом о просторним односима, аутор налази четири начина инференцијалне операције: просто „считавање" конклузије; апрехензија двају не — М термина кад се налазе у различитим правцима; и двострука апрехензија (схваћање) трију термина кад се