Školski glasnik

Бр. 14.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 254.

налазе у истом нравцу (пут од М ка не — М илн од не — М ка М, са конклузијом о позицији другог не — М; или аирехензија позиције удаљеног не — М). Те и сличне операције су сада одређене за темпорерне односе, односе величина (већи, мањи, једнаки) и односа субсумпције. Резултати су врло детаљно изложених, само је штета што се тако велика расправа није завршила са сумарним прегледом. А. Кггзсћтапп & Т). 8 Ђгх: Ехрептеп1е11е ТЈп{.ег81!с1шп»: <1ег Котр1ешеп1аг уегћа11п188е §еђгаисћИећег Р^тегШагћеп. То је помна детерминација комплементаризма бојадисаних иаппра од Милтон-Бредлеја, Ротеа и Прангеа, као и броја воденастих бојних пигмената. Писци не казују ништа о природи својих контролнпх папира (црно и бело). Неј"1 2. Е. Е. 0. ВсћиШе: Еип«;е Нап])1« , ек1 с11(.ч])ипкIе (1ег Бе^сћгеИлш^ јп <1ег Е1етеп1агр8усћо1о§-Је. III. ТЈћег Ого'апетрћп(1ип^еп иш1 Когрег^ебШе ['1)упатЈеп). То је покушај једне дескрнптпвне психологије, коју аутор крсти са „1сћег8сћетгт§еп", т. ј. органички осети и телесни осети спојени с тиме. После једне примедбе о потешкоћама проматрања, органички осети класификују се као осети коже, осети поткоже, осети артикуларни и осети бола; у рекордисанпм искуствима они никако нису опстризивни или правилни у своме испољавању; и писац тврди, да они никаква посла немају са ултиматном психолошком теоријом пажње или волиције. Њихов траг огледа се у искуствима пажње и очекивања; у свести дирекције; у настојању и лебдењу (8сћте1еп); и у осећајима релаксације и изненадно разочарења или удара. Тактуално-моторичка груиа показује осам „динамичких" типова, које можемо окарактерисати као тип тиха озбиљност, моћ, лакоћа и свежост, утученост и уморност, интересовање и одушевљење, изненађење и релакција, напор, покрет. Опажању је често пута немогуће да одлучи, да ли су ови динамнчки садржаји дати као осети или као слике („ћчасћ" или „уегМаавеп"). Испољавање екстрателесне локализације служи да их стави у правац са осетима уопће. Осећај (чуство) може се разликовати од органског осета са квалитетом, или репродуктивним држањем, или зависношћу, или немогућношћу локали-

сања (смештавања), или блискости напрама „ја", већ само тиме да се одједном истакне напрама, читавом духу. Свеска се завршава са две мале личне полемике ( Ж БсћаИтауег: Еиг Л1т'ећг; А. Угег1сап(М: ЕтМегип^ аиГ (Не \ - огк(е11еп(1е Аћ^ећг), приказом литературе (где се истиче нарочито ВпШег: 81итрГб Егзсћетипдеп ипп рзусћгзсће ЕгтМгопеп ) и рефератима. (Наставиће се.)

Б е л е ш к е. Деоничари нове емисије учит. д. д. „Натошевић" позивају се да уплате заостале рате за своје деонице, пошто је рок уплати већ истекао. Читуља. У Новом Саду преминуо је у суботу 10. (23.) августа ноћу у 48. години живота изненадном смрћу Ђока Михајловић, срп. народпи учитељ и познати педагошки књижевник и радник. Пок. Ђока Михајловић био је поред своје наставничке дужности председник учит. деон. друштва „Натошевић", уредник „Школског" Гласника, члан управног одбора Срп. Учит. Конвикта,. члан Књиж. Одељења Матице Српске, био је и председник српског учитељског збора новосадског, а Српски Народно-Црквени Сабор бирао га је за члана Школског Савета, у коме је вредно и истрајно радио и свагде се одлучно заузпмао за опће учитељске интересе. Он је својим радом задужио и српску школу и књигу, а и читав тамошњи учитељски српски сталеж. Погреб је био 24. авг. по подне и покојник је сахрањен на алмашком гробљу. Оплакује га супруга гђа Катица рођ. Сремчевић и син Милутин Михајловић, поред остале ближе и даље родбине. Нека је заслужном покојнику лака црна земља и трајан спомен у народу. „Србобран" —• У Новом Саду преминуо је у најбољим годинама тамошњи српски народни учитељ Ђока Михајловић. Покојник је био један од најспремнијих наших учитеља, који је и на педагошкој стручној књижевности обилато радио, уређујући „Школски Гласник" а пре тога са својим учитељским друговима „Школски Одјек". Много је писао и о вртарству и