Školski glasnik

Стр. 245.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 14.

дољње главне повуке. Пазити треба, да иростор између дољњег правог и косог потеза не буде одвише широк. „ђ" 0 горњој половини слова „ђ" било је речи код високих слова, а о дољњој код слова која досежу до дољње помоћнице. „ф" 1. лево полуколо, 2. кос до горње главне повуке, 3. над њим танак прав и по њему дебео прав све до дољње помоћнице, 4. по томе из њега а од дољње главне повуке кос до горње главне повуке и 5. десно полуколо. На размак полукола од правог треба брижљиво пазити. Л, А, Љ, М, Н. Ова група великих слова састављена је из косих и правих потезова. Тачка, треба да је близу линије. Први коси потез треба да је до горње главне повуке врло мало издубљен, а по томе кос при крају са малим нагибом на десно. Прави потезови не смеју ићи ни мало по трагу косих, него одмах засебно. Водоравни потез код слова „А" треба повући по или тик над горњом главном повуком. Округлина слова „Љ" треба да досеже до половине самога слова. Г, П, Т. Ова се група састоји из правих и горњих таласастих потезова. Ова се слова лако могу лепо писати. Код „ Т" треба пазити, да размак између правих потезова буде једнак. И, Ш, Ц, Џ. Слово „И" има се писати овим начином: 1. кратак кос-горе округласт, 2. прав од горње помоћнице до дољње главне повуке, 3. мало издубљен потез до горње главне повуке, 4. над њим прав танак до горње помоћнице, 5. прав по танком потезу до дољње главне повуке, 6. савијен на десно. Код слова „Ш" треба пазити на размак правих потезова. Р, В. Лева половина горњег полукола слова „Р" треба да је већа од десне. А дољње полуколо слова „В" треба да је тачно испод десне половине горњег полукола. Ј, У. К, Ч. Од ових слова најтеже се пише „Е" и то друга половина. Код те друге половине треба пазити, да се не почне ни јако далеко ни одвише близу од прве половине. Прво се вуче — код друге половине — округласт потез, по томе прав, који у средини висине слова

савија према правом потезу, по томе се мало у косо доле удаљује од правог и кад доспе до горње ширине своје, окрене право доле до дољње главне повуке и савија на десно. Горњи и дољњи део слова Ј и У треба да је једнаке ширине. С, Е, 3. Код Е и 3 горњи потезови треба да су тако тачно под горњим, да би исти морали додиривати праву црту када би ју поред истих повукли. X, Ж. За Велико X и Ж важи исто оно, што смо рекли и за мало. Д. Код Д Д велико десно полуколо треба да је округласто, дољњи део слова треба да заузима ширину коју заузима горњп део слова. Дољњи таласаст потез тек кад пресече десио полуколо, спушта се и то не нагло, долњој главној повуци. Ф. Потезови слова „Ф" састоје се из потезова које смо већ споменули код појединих слова. Б, Ђ, Ћ. И код ових слова немамо ништа новог да кажемо. 5, Поступак и поправљање грешака при писању. Чим је учитељ написао ново слово, упозори децу на особине његове и заповеди им, да га напишу. По томе позове ученике, да прво успореде — сваки сам своје слово — са оним, које је он написао. Тада ће заповедити, да га напишу по други пут и да сваки упоређује писање онога, који седи до њега. По томе ће наредити, да тим словом испуне 3 реда. Међутим учитељ не стоји, него иде од .једног до другог и сам надгледа и упућује. Када се увери, да деца умеју правилно да пишу то слово, онда ће зауставити рад, и написаће речи, у којима ће се дотично слово налазити. Чим остави креду, а деца почну писати, учитељ почиње опет да прегледа. Ако примети, код слова која су деца већ учила лепо писати, да више њих извесно слово не пишу добро, зауставиће рад и упозориће сву децу на ту погрешку. А ако нађе, да само њих неколико греше, онда ће сваког на месту упозорити на погрешку и захтеваће, да слово напише правилно. А ако се деси, да ученик и поред прегледања и упутства учитељева не уме