Školski glasnik

Бр. 14.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 246.

које слово лепо да напише, онда му мора учптељ поново приказати генезу тога слова. За 1 сат учитељ треба двапут да прегледа рад ученика на месту, а трећи пут треба да прсгледа код свог стола приликом оцењивања. Прави краснопис предузима се у II. разреду. (По себи се разуме, да у I. разр. при полагању темеља писања, бодро треба пазити на правилност писања). А ако који учитељ добије у старијим разредима децу, која нису добила добар темељ у писању, онда мора почети поправљање фундаментално: сасвим од основе писања. Када деца науче правилно и лепо, ал' полако писати, онда их учител. почиње навикавати „брзом" лепом писању, јер је — сматеријалне стране — крајњациљ краснописа, да научимо децу лепо и то брзо писати. Брзина се увежбава једино диктирањем. Диктирањем учитељ регулише брзину. Испочетка учитељ диктира полако, а по томе брже, но при том захтева, да се деца не огреше о лепоту и правилност писања. На крају ове радње хоћу још да споменем, да иако постигнемо, да нам деца лепо и правилно пишу, неће бити рукописи дечји сасвим индентични рукопису учитељеву. А то не треба ни захтевати, јер као што код певања поред тога што захтевамо, да деца правилно и лепо иоје, не можемо захтевати, да им и јачина и боја гласа буде једнака учитељеву, јер разлика потиче из разлике органа који произвађају глас, исто тако не можемо захтевати, да писање ученик& буде исто као и учитељево, јер усљед разлике у телесном склопу и функције појединих органа, мора бити разлике и у писању. НасШојаваШи Шреба, да деца иишу лепо и иравилно, али опеШ заШо, да свако деШе свој сопсшвени рукопис усавршава. Славни зборе! Као прилог радњи својој поднашам писање мог II. разреда. Деца су почела писати у те прописеве крајем фебруара, а исписали су их 15. марта. Да сам знао, да се седница учит. збора неће одржати пре Ускрса, .ја бих им касније дао да пишу у мој пропис, те

би рад њихов био још и бољи. Али држим, да ће и овај рад задовољити и најстрожијег критичара. Пошто сам овим рекао све што сам имао да кажем сл. збору о краснопису у нар. школи на послетку предлажем: да чланови сл. збора овог опробају радити краснопис ио начину који сам изнео у радњи овој, и то у мојим прописевима (које ћу преиначити у толико, што ћу главне повуке — због потезова који се по горњој вући имају — дати повући танким линијама, а споредне дебелим). Даље, да чланови примедбе и суд свој изнесу у наредној седници. У случају, да суд тај повољан буде, поднећу том приликом — ради једнообразности начина и поступка при писању краснописа — 2 конкретна предлога. У Молу, 4. априла 1912. Коста Замуровић, учитељ.

Учитељи и антиалко5$олизадо. На чланак „Ракцја" — написан с антиалкохолистичком тенденцијом у једном од последњих бројева Браника од 27. марта о. г. у коме наш пријатељ и садруг М. В. из К. међу осталима мисли да је свештенство дужно да оснује антиалкохолистичка удружења, да држе вечерња предавања, да заилазе по домовима својих верних и говоре против пића тог највећег душманина српског народа, дал>е „да српски свештеник много може да учини, јер српски народјош поштује свештенички чин". — Слободни ћемо бити осврнути се и донекле допунити и исиравити мишљење нашег пријатеља М. В. Пре свега, погрешио је да се писац окомио поглавито против ракије, као да њу Србин свугде пије у највећој мери. Донекле валда и стоји то, али Србин пије ако не баш у истој,ато у великој мери и пива и вина и остала сва алкохолна пића, која му такође убијају тело и душу и дегенеришу подмладак. Бво узмимо: Овде у Новом Саду попију браћа Срби — само Срби за годину