Školski list

298

скопчане су и ове преконуждне потребе : да говор и катихете и учитела буде што простт, и природнш, одпочетка на докран нсан; и да се лако разумети може; ер ако ћемо дати за право мудроме Квинтилиану, кои е рекао: „онаВ кои говори, треба тако да говори, како ће га сваки разумети ; и онда толико то већма важи за учитела , кои има посла с децон, у кое су душевне силе неацке, слабачке и врло ограничене, и кол треба да сисам млеко као што вели св. апостол Павле. Потребно е дал4 , да учителв говори мисли и ради онако, као што деца мисле говоре и раде; треба пак да снисходи нвима тако зато, да му деца речи разуну , мисли свате, и да добиго вол4; и то е све тако нуждно, да без тога катихету и учитела чисто себи представити не могу. Особито кад катихета учи, треба да узме у призрение ненцке силе ученика, треба брижлвиво да се стара да себи присвои дечш език. Употреблаван4 нових и туђих речи лрекраћиван4 окончешш, изоставллн$ едне и друге целе речи и прекраћиван^ текстова , све то само отешчава а не користи учите/го. Али као год што с едне стране судим, да брижлвиво теба избегавати изражае пукоиаорске и покућарске; тако с друге стране држим да ние уместно, да катихета и учителк приликом предаванн употреблвуго биране, китгшсто извезене речи, и дугачке периоде; — катихета и учителв треба да се уподобе морскоме гнгорцу,кои се пушта на дно мора, не да тамо остане, но да тражи и нађе бисера и драга каиенн , па не тамо да мане, но да собоМ изнесе горе из воде. Нека говоре учителв и катихета деци као што приличи : простодечински; нек говоре разумително, кратко, нсно, лгобко; нек говоре точно и отворено ; па онда добар стоим да ће их деца разумети. Довде сам сасвим напросто изређао, што треба да чини катихета, а поглавито учителв око предаванн науке христианске у елементарноВ Школи, ако благи читателв ових редова пазлвиво промотри и усвои разксн&на мнЈшин : онда ће се прса мон напунити усрећавагоће радости; па сад само јошт едну. Почеи е свакоме наставленго и васпитанго баснс верозакон, и из овога произлазећа нравственост и почем посредством васнитана и наставлшш долази човек до благостанл на овоМ страни гроба а до вечнога блаженствв тамо од гроба: трудимо се оида да одомаћимо обое у