Školski list

— 182 -

у толико опаснија, по што више не само ноједини делови човечанства, него и заједница има удеса у образоваљу времена, а тим је подложена директном утицају свих чинилаца образовања. Из овога излази и пут, на ком монсе помоћ доћи. Сви и све, пгго разуме болест времена, има такође могућност и дужност, да прискочи лечењу, а са моћним положајем ж упливном могућношћу расте и озбиљносг ове дужности. Задаћа је недагошка, њено биће лежи у томе, да се сваки при целом свом делању нита: Како утиче, шта ти радиш и како се показујеш онима, који од тебе зависе, тебе као ауторитет гледају и но твоме иримеру и твојим речима се управљају ? — Мени изгледа, да је до сад таква обвеза само за васпитање педораслих постојала, али о васпитним дужностима за васпитаче одраслих на против бејаше у онште још мало говора. У спољашњим односима влада другима већа сила, а у душевним одлучује само виша дужност. Кад једном дође време, у ком ће се пресуђивати појави јавног живота не само но својој политичној, социјалној и црквеној страни, него и по иедагошкој , кад се буду очекивали и изискивали од сваког јавног делања и васаитни илодови, — онда ће умукнути тужбе, које ми још данас подижемо, болест времена биће излечеиа, а нов живот и тежња куца ће у жилама нове перијоде нашег развитка. Сви могу ту помоћи. А што треба да се по зиконима моралног светског уређења збуде, може се збити, његове су претпоставке код оних, који њему служе, безусловна истинитост и самоодрешеност. То је управо тајна и најунутарњија језгра свега васпитања. Са свим би се друкчије образовао наш јавни живот, кад би ова начела ностала оншта. Лицемерство, лаж, извртање истине и нрава, грамзљивост и тежње, преваре у различитим облицима и нианцирања не би се више смели ноказати ; али честитост у речима и делима, врлииа осећања., отвореност, сталност характера, справедљивост у већем обиму добили би место и гласудруштву и продрли у наш јавни живот. Онда ба опет утицале у сваком правцу на човечанство дозреле и у сваком начину сталне и поуздане личности животворно — и ређе би се иодизала тужба, даје наше доба тако оскудно у иријатним мужевима, који снажно утичу и да је оскудно у наракгериим људима. Јер кад је зло побеђено, може добро опет нодићи главу. Али у борби морају участвовати сви, који познају њену потребу и који имају моћ, да доконају победу. Штамка, која је у нашим данима од тако важног уплива, нека не заборава своју етичку задаћу ; нека служи истини и моралу, а не страначкој сваћи и нека не спекулира са површношћу, лакомисленошћу и несталношћу светине. Она нека нокуша осведочење. Књижевност , ова отворена табла, за коју народни дух као за сто седа, нека остане чиста од покварених и покварљавах јела, нека даје храну, ала нека не замрси духовно чуло, нека не квари укус и нека не буни религијозне и моралне нојмове народа. Позориште нека не трује чисто чуло Фриволностима, а мода нека не вређа достојанствено осећање абсурдитетима. Што служи настави и директној иоуци , нека не налази своју сврху у иретоварењу наукама, него у дизању и јачаљу духовне снаге. Где изађе борба између мњења и странака, нека се расправи поштеним средствима, нека служи ствари, не пак личним одношајима ; страначка тактика нека не