Školski list

ПОСТШК ОСНОВНЕ ЖЕНСКЕ ШШЕ НА ДЕТИБУ. 0 посганку ове школе пишу нам са Цетиња ово : Године 1871. дошла је из Котара Јелена Вицковићева удата за Црногорцем, који је неколико година у Котору живио а поменуте године постао чиновником поште на Цетињу. Родитељи поменуте госнође били су пореклом такође из Црне Горе, на ју је мајка зато и удала за Црногорца. Госпођа Вицковићка шетајући се једном г. 1871. по пољани у околици Цетињској опази гомилу деце, која се играју, па сетивши се своје добре мајке, која је за време детињства њеног у својој кући по 20 сиромашне Црногорске женске деце одевала, хранила, болне лечила и мртве сарањивала, створи јој се жеља да и она помогне овој деци. Материјално није им могла помоћи, али предузме себи, да им морално помогне, и отвори својевољно прву основну женску школу на Цетињу, јер у то доба не беше тамо такове школе осим васпитног Мариниског завода, који је годину пре тога отворен био. У тој својој намери заиита гђа Вицковићка гомилу девојчица: би ли оне хтеле код ње се учити, а девојчице из гласа повичу : „Би смо училе!" и бацише своје играчке, па се кренуше са госпођом Вицковићевом њеноме дому. Сутра дан скупило се већ 40 девојчица, а после све више и више, те се. међу ову децу умешаше и деца већих чиновника и војвода Црногорских. Три године проведе ова учитељица са женском децом учећи их и васнитавајући без сваке своје користи, једино из чисте љубави роду и човечанству. Треће године роди се кнегињица Јелена. Том нриликом свака девој_чица из ове школе обдари својим ручним радом новорођону кнегињицу, а учитељица пошље дарове те с писмом у кнежевски двор, матери кнегињи. Њоно височанство је те дарове малих Црногоркиња милостиво примило и исти дан буде писмено позвана у двор учитељица са ученицама где буду милостиво примљене и добију уздарје, а гђа Јслена Вицковића проглашена буде за прву и праву учитељицу ове школе. Како онда, тако све до данас Њихова Височанства књаз Никола I. и књагнња Милена ободравају ову учитељицу у раду њеном похвалама и наградама, међу којима је и брилијански медалион са сликом нас-љедника Данила — украшен, који је ова прва учитељица Црногорска од Његовог височанства књаза Николаја I. добила. Учитељица је покрај прописа самог плана, пазила свагда да у свом раду тако поступа, како би васпитање и пастава малених девојчица одговарала потреби и духу народа Црногорског. Са тога је она и у народу тамошњем јако омиљена и уважена. Ове цртице о ностању прве основне женске школе на Цетињу радо увршћујемо у Школски Лист, као податак за повестницу народне просвете у Црној Гори. В,