Školski list

г ■ -'

— 125 —

онда шарен и бујан, а живот дјевојачки тих и весео. Сада обично прохуји мало не пола живота у приоиљеном миру, с крилима спутаним школском стегом, па када напокон везе попусте, изгубила су крила младеначку јакоет и пружност, објесе се без снаге и почињу полагано да губе перо за пером. Хумболд вели, да списи великих пјесника немачких надокнађују народу његову, под трезнијим и хладнијим поднебљем — ону велебност и дивоту, који ужива народ тропске природе. Па тако црпа и наша спугана младост из великог мора лијепе књижевности накнаду за оно, чега јој не нуђа свакдањи тријеани живот. Књигама тражи жеђ за чинима, пустоловинама, за промјеном слика и чина; књигама разбуђује младеначко своје чуство. С књигом у руци слободно продире у сјајне и дивне салоне, слободно клекне за сребрне мјесечине до ногу дражесне дјевице под Аморовим кипом у старом перивоју и шаиће заносне ријечи о вјечној љубави. С књигом у руци витла мачем сред крваве битке, одушевљује се и бере лаворике и осјећа страх и грозу и сласт на сваком кораку. Опојен љепотама оваког измишљеног свијета, гледа млад читалац прави живот као у сну и види га у сасвијем другом свјетлу, него други тријезни човјек, види га пун титрања и блистања Фантастичне слаоти. С књигом у руци младо дјевојче проживи све Фазе из живота жене. Сад осјети сласт раскошне глумице, сад тиху срећу мајке, сад мирис вјенца од мирте и цјелове својих јунака из романа... Је ли онда чудо ако младеж у људима тражи јунаке својих романа, у својој околини немогућа дјела и догађаје, а у грудма својих пријатеља немогућа чуства? Је ли чудо, ако се вара сама полетом и страшћу, који се налази само у створовима од папира и штампарског мастила? Тај штадиј морамо проћи сви.... У том су штадију младићи и дјевојке најзанимљивији. Познала сам кршно момче од петнаест година. Живи Јурје Нодјебрадски у бици липањској! Више вам не треба да кажем. Бијаше снатрилац, али без нотребних способности. Читање му помело памет. Душевно потомство Боп (^шго^а видјело се очито на њему. Стрпљива Розинанта његова хранила се оухим биљем из Донове главице а највише папиром наштампаним којекаквим романима, пјесмама, новелама, драмама, естетским расправама и т. д. Но та јој храна очевидно није пријала, бијаше суха и шепава до претераности ! Али наше кршно момче за то хаје и не хаје...., већ само снива, како да се књигом и литерарним именом довине до славе... Своје радове потписиваше псеудонимом