Školski list

— 60 —

а). између подметб,, кад их има више, загим између ирирока кад тих има вишр, и подметових или прирокових или каквих било других додатака, кад их има више а једне су исте врсте. (Није чудо, сине, што ћеш у таком селу видети људи нерадника, људи иијапица, људи свакојака владања, људи у пекој душевној чами). Наиомена. 1). Кад су два подмета, или два прирока, или два каква год додатка једне врсте везани саставним или равтаввим свезама (и, ни, (нити), или (ја, уали), а), пред те се свезе заиета не ставља. Тако се чини и кад су та два: коследња у реду већем од два. где тих свеза нема међу предходним члановима — или кад их је више од два, а једну целину чине (што нарочито може вредити за и) или кад два по-два делину чине. (Живот је тежак а кратак. Боље ти је бити сиромах а праведник, него богат а неправедник. Ни множина ни разноврсност послова, ни озбиљност оних прилика не сметаху кнезу да се некад и слатко пошали). 2). Где је пак у таквим случајима какво набрајање, или је у вабрајању поступност или пењање или спуштање или ређање с по једним или с по два члана. онда се запете мећу члановима набрајања на крају, ма се они почињали и свезама и, ни (нити), или (ја, јали), а. (Ни сабљом, ни иушком, ни благом, ни влашЛу, већ једином искреном љубављу према својој наставничкој, својој научничкој и књижевничкој дужности; ту је пошту он освојио оним танацким перцем својим, које није писало ни за наре, ни за слпву, ни за дпиадање, ни за опадање, него да учини, по својој могућности, дворбу и угодбу науци и отаџбини). 3). Где има више подмета или прирока одвојених запетама, запета се не меће међу последњи подмет или прирок и међу реч која би му следовала или претходила. Кад има опшги иодмет, у ком се уједно кажу сви дотле наведени подмети, он се само одваја од посебних подмета, али се ни он не одваја од речи, која за њим следује, или му претходи. (Добри људи, гостољубиви домаћини, гозбени свечари, они имаху доста званица и гостију). 4). А не меће се запета ни између прве (последње) речи у набрајању и оне главне речи, чији су то додаци, (Буди углед вјернима у ријечи, у живљењу, у љубави, у духу, у вјери, у чистоти. Остала је твоја замјевица ни код мога ни код твога двора, ни код моје ни код твоје мајке). б). између приређених реченица — ако се какав већи знак не меће. (Моје Јлеме сном мртвијем спава, суза моја вема родитеља, нада мном је небо затворено, не прима ми плача ни молитве, у ад ми се свијет претворио).