Školski list

само вероисповедна врховна власт. Онај пак покушај који хоће у XVIII. зак чл. од Ш79. године да утумачи, као да је задатак основних разреда народне школе да деду на потпуно присвојење маџарског језика присили — не само да је без икакова основа, него је промашио циљ свој. У закон се не може утумачити оно чега у н.ему нема и што је у потпуној противности с оним што се јасно може ишчитати из мотивације односног законског предлога и изјава министра нредседника и односног стручног министра, учињених на земаљском сабору. А нема ни смисла утумачити у њега тако што, што се ни онако не може извршити, када то тумачење баш те школе не морају да следе због којих је, како изгледа, издато. Јер су вероисповести само надлежнп тумачење закона дужне респектовати. оно које се у облику новог закона издаје — министарске наредбе могу ваљда бити обавезне за државне органе, но за вероисповести не. Овде дакле није довољно то, ако министар наглашава евоју добру намеру изјавивши да је „чисто на основу прописа постојећих закона" „иросто од сваке нападачке намере" хтео издати ове наредбе —- те „и дотле док се не изврши ревизија закона о народној настави", „што је горућа нотреба", не могу извршити, — — бар у границама законитости никако. Исто тако је погрешио оно схватање. као да министар број недељних часова, потребних за наставу маџарског језика. као обвезног нредмета, може увек аодизати, као да исти у онште може тако установити, да је то за врховну вероисповедну власт обавезно. ХУШ. зак. чл. од 1879. год. има један смер да се ономе. ко маџарски језик жели научити, за то већ и у основно.ј школи пружи начин у толико у колико то у оквиру једног редовног тхредмета може битн онда када се поред тога још најмање десет редовних предмета наставља (11. §. XXXVIII. зак. чл од 1868. г ). Колико се времена може за тај, рецимо једанаести предмет окуиирати, то је ван сваке сумње најзгоднији био просудити онај који је издао наставну основу од 1879. године и који је интенције тога закона најбоље познавао. И све дот.ге, док су у угарском Министарству богочасти и јавне наставе тако схваћали улогу маџарског језика, као обвезног предмета, остали су при тој подели часова. Садашње се схватање нротиви интенцијама законским, ш тако је нова подела часова која овом тумачењу хоће да одговара, погрешна. Али и у погледу наставне основе бр. 17284. од 1879. године закон само на то обвезује вероисповести да број недељних часова, који је исти за наставу маџарског језика резервисао, код установљења своје наставне основе пред очима имати морају, да исти за њих само за правац служи, али да није обвезан. — 55 —