Slike iz seoskog života. Sv. 3

КМЕТ ИЛИЈА 7

„Дај брате, да загасим жеђ!“ — „А ко си тиг“ „Ја сам свети Петар“. — „Е, 'ајд пиј! Ти мени бар донесеш леба!“...

Буде то криво Богу, па заповеди да оном сиротану роди шеница што боље може. А он, јадник, није ни им'о више земље осим то под шеницом... Кад већ дође до руке, заповеди Бог оном нечасном (под лево ли га колено!) да наведе облак и побије оном сву "рану на струку!... Овај прода попу. Не прође три дана — лед поби сву њиву. Богу буде криво кад чује шта је овај урадио, па заповеди: да се за три дана шеница поврати, и да буде боља него што је била. Свети Петар опет каже овоме: „Врати половину пара, па прими штету!“ Овај тако и уради, јер поп једва дочека. Тако му опет дође сва "рана. Бог се још више наљути, па рече: „Нека не нађе више него из вршаја пола кола!“... Свети Петар опет јави овоме и каже му: „Насађуј све сноп по сноп, па врши; да се ниси шалио више“... Овај послуша, па 'ране доваљане и сувише. Онда Бог рекне: „Е, сад видим шта је. То моји свеци раде. Па лепо: сд данас нека остане кајшилук међу људима“.

И, ето, тако. Сам је Бог оставио кајишлук; па кад он неће Илији ништа — шта ћу му јаг... И шта могу ја Боље је да се чиним невешт!

Тако сам мислио и смислио. А шта би» Кога сврби нека се и чеше! Знаш, кад грми свак се боји!

Ама сна баш никако! Само пућкам и већ ми се стужило. Погледам на небо: — избила зорњача, избила „крмећала“, и — већ забелило!... О мајку му! Баш ти је ова летња ноћ ка решето: — тек се с једне стране сунце смири — на другој већ излази!

Устанем, прекрстим се и одем на бунар да се умијем. И деца почеше већ устајати. Док ја наго дваред три чутуром, и сунце се роди. Наредим посо _и сиђем мејани.

Нема још никога. Одем до суднице — ни тамо никога. Дође ми у памет да одем до Илијине куће,