Slike iz seoskog života. Sv. 3

ПРЕСЛАВА 93

— Ходи муштеријо! Још мало — па нестаде! Ходи хладно!... Охохо! | __ Слепци и богаљи мувају се тамо-амо кроз народ те ишту поделу. Јела слепица села код капије па удесила и пева уз гусле „Бана Милутина и Дуку Ерцеговца“, а народ се окупио око ње па слуша и баца крајцаре у њен зелени топрачић; Баћа Бећар гледа у топрачић па вели:

— А, славу ли јој њену! Кад би хтела поћи за ме, било би: помози Боже!...

Тамо на пољани игра коло „Поцерку“. Милан Рељин коловођа, а до њега Миљана из „Ратковца“ (мале) тресе; а народ стао око њих те гледа чудо од девојке... Дугачки Спасоје пресавио се, пребацио гуњ преко левог рамена, изврљио око, па виче на она два Циганчета што му свирају:

— Свирај бре!... Ако нестане пара продаћу чизме с ногу! — А на ногама му неке искривљене сланице.

Коло се пусти. Циганин иште од коловође бакшиш; девојке зову момке да им купе колача; жене се ценкају са бардагџијом, а онај мој кевиљ Миладин стао између Мирке Крстине и Павлије Јевтине, па загрлио обадве.

„А, лој ли му детињи!“ — мислим се ја. Виш ти њега: — мало му је једна, него хоће две... — Хајде да идем и ја мало међу људе...

Дођем соври што је под кленом, а оно засели први људи. Попу и учитеља метули у зачеље. Погледам ја, — ту и мој пријатељ из ЈЉутица, поздравим се и пољубим с њим, па онда седнем.

— Дај де, Пеција, два пива!

— Сад! — вели он.

Е, шта ћеш» Нек се не каже баш да сам гејак! Хоћу и ја да пијем то варошко пиће...

Седимо, пијемо. ЈЂуди разговарају о свему. И ја се мало умешах у разговор.

Баш према мени засео газда Лака Гонџулић из Брдарице. То је један од првих газда, а и кмет је тамо. Вели мени: