Slike iz seoskog života. Sv. 3

26 ЈАНКО ВЕСЕЛИНОВИЋ

на праг, и узе прутић што га малочас беше оставио и поче гонити кокоши:

— А, ти „криворепа“!.. Зар ти мислиш да баш све поједеш! А2.. А зар не треба овим малим пилићима, је л» Ти си матора, легла си се дванест пута; 'ајд сад тамо па тражи бубе! Буба има много; Бог је доста буба створио!.. Иш!.. Иш, ти „крекавче“!.. Видиш ли овога!.. Оматорио сасвим, има му скоро две године, а још не уме да пева!.. До душе почне ка' и сваки други пет'о; заклепеће крилима, отегне врат, зине; ти мислиш: сад ће он развести кукуреку!.. Јест, али он само учини: крес'.. па ту!.. И после није он ка' други петлови, па да му се зна време кад пева; него се дере непрестано, уба кад да ћути, доста ме пута ноћу иза сна тргне... А појешан је што нигде нема!.. све ово сад сам да поједе, па је опет гладан... Али ја му баш не дам! „Кад ти, велим, толики пет'о, још не умеш да певаш, онда не дам да ми џаба једеш 'рану!“ Ал' он отме; јачи је од свију!.. Иш, ти циганко!.. А и вама је доста!.. Не дам више!.. Идите са својом матером, па тражите буба!..

Па узе храну и унесе у кућу. Замало па се врати:

— А бил ти што јеог — упита ме.

— Нисам гладан — рекох.

— Како нисиг

— Јео сам отоич.

— Па ако!.. Неће се побити!.. Имам лепа сира и кајмака; а ево сад ће и колач бити готов... Очекни мало, само да одем до бунара да воде донесем.

Узе ведрицу, па оде полако бунару који не беше далеко. Ја гледах за њим и дивих се његовој чилости: иђаше брзо, као какав младић.

Кад се врати, спусти ведрицу на полицу и покри лопаром, па узе ватраљ и приђе огњишту те распрета жар.

Из пепела извади колачић проје обложен ораховим лишпем. Полако скиде лишће, узе перушку, оперушка проју; узе синијцу и дрвени сланик, суну