Službeni list Vardarske banovine

Број 63—64

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

мере неће утицати ефикасно у погледу дејства по јачини болести.

Да би се лечењем постигло сузбијање даље заразе и оболења, сваки који тај посао врши мора бити вешт и са доста стручног знања и умешности. _

Многа су хемијска сретства употребљена али нису могла испољити своје дејство на узрочника болести, већ су штетно утицала на пчеле и метријал као и била скопчана са великим издацима, по чак шта више имала отровно дејство по човечији организам.

Да наведем један начин лечења опробан у Америци и изведен од искусних практичара модернијег пчеларења, као и један начин чисто физичке природе који се је доста одомаћио у европском пчеларству. '

1). Преношење пчела из болесне у здраву кошницу и дезинфекција плодишта: чим се примети болест, изврши се преглед целог кованлука и све се болесне кошнице одвоје засебно, као у једну врсту „амбуланте“, где се преузима лечење.

Кораблев тумачи овакав поступак при преносу пчела из болесне кошнице у здраву на на овај начин: све се пчеле из заражене кошнице стресу на чаршав и пренесу у један сандук, који се смести у подрум или мрачну собу нормалне зрачне топлоте. Пчеле се овде држе све дотле, док не потроше узету заражену храну и избаце је у виду измета (ово време је 48 сати) или пак мање, што зависи од узете количине хране. Матица остаје са овим пчелама, но се је практичније показало да се затвори у кавезчић. Кад је ово урађено предузима се дез“нфекција и чишћење заргжене кошнице и места гее је она била.

Када протекне време од 48 сати пчеле се враћају у исту кошпицу, која је већ дезинфицирана или пак у другу нову у коју се сместе три оквира са вештачким саћем. Да се не би десило, да пчеле излете — напусте кошницу, матица остаје још најмање два дзна у кавешчићу заједно са остглим пчелама у новгој кошници.

После овако извршеног посла. пчеле се 4 до 5 дана прихране и онда им се дода још рамова, а ирва три оквира које смо ставили у почетку приликом преноса пчела понова се изваде и дезинфикују.

Др. Гутелман и Барбер препоручују, да се сви заражени рамови сместе у сандук и пренесу у оделење за дезинфекцију.

Поступак са зараженим рамовима, саћем и леглом

Код пуног саћа мед се истресе и употреби прокуван. Овакви оквири потопе се у суд са водом, где остају око 3 сата. После вађења из воде центрифугирају се и онда долазе у дезинфекциони раствор др. Гутелмана или пак у раствор: 80 делова винског шпиритуса и 40 делова прометног формалина где се оквири

Страна 13

задрже 48 сааи. Доцнијим испитивањима доказано је, да се оквири у раствору могу држати и 24 сата. За овај раствор мора се имати један лимани сандук са поклопцем величине 5 до 6 рамова. После овога времена оквири се перу у води и поноза ставе на центрифугу, а одатле носе на промајно место где остају ради сушења најмање две недеље.

Дејство овог раствора је отровно, те нагриза плуће и руке, зато се препоручује, да се на носу и устима приликом рада са њим држи влажна марамица, а руке заштити рукавицама. Раствор задржава дезинфекциону моћ годину дана с условом, ако се суд држи поклопљен и ако се утрошени проценат смесе додаје.

Има и других начина лечења, али са мањим успехом и теже изводљивих код мањих пчеланика какви су код нас. Принцип поменутог начина спровели су прво у Америца научник Барбер и Гуталман. Начин њиховог рада преношењем пчела и дезинфекцијом саћа дао је сјајне резултате у лечењу куге, те се ова њихова метода као доста практична и лако изводљива са успехом може препоручити и нашим пчеларима. Џоменути раствор има дејство дезинфекције и уништава заразе и преко затворених Ћелија, али свакако се најбоље показало, ако се Ћелије отворе и изврша претходно чишћење оквира и заостатака легла, а потом држе у текућини.

Напослетку долгзи једна чисто физичка примена на уништавању пчелине куге, која се састоји у томе, да ако се примети зараза код једне, две ила три кошнице да се спали народ, легло, м т и восак, све сем кошнице. Кошницу и место где је она била дезинфицирати, па опет употребита.

Свет. Митровић ср пољ. референт среза Кривопаланачког

Гајење стоке

— Врсте говеди —

Земљорадња и сточарство су у нашој земљи главне гране народног занимања и главни извор њеног богатства. Природни услови за развитак сточарства су код нас ванредни, али је начин гајења стоке још примитиван Наш народ не гаји добре сточне расе, не обраћа довољно пажње на сточну храну и не брине се да стоку сачува од влаге и других непогода.

Гајење говеда даје разне користи и говече је због многих својих производа, а нарочито због свог одличног ђубрета којег оно највише даје, — управо најпогоднија домаћа животиња за нашег малог и средњег пољопривредника.