Službeni list Vardarske banovine

Број 72—73

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Страна 13

Б. Арсић: Информације.

Г. Алојз, чинов. „Путника“.

Статистике су узете из туристичког одсека Вард. бановине. >

Како је Трескавац ДОбХО сВ0Ј6 ЗАМЕ,

(Народно предање).

Била једна девојка српкиња, која је била сувише лепа, па је због лепоте заробе Турци. Кад су је заробили Турци било јој је око 11 година, те је добро запамтила место рођења и порекло да је српкиња. Девојка је била родом из Прилепа, па кад дорасте до удаје, узео је неки богат Турчин за жену.

Као пашина жена која је живела у изобиљу и сјају, ужеле се свога родног места, те замоли свога мужа да јој и ту жељу испуни.

Паша скупи велику војску па са женом крете за Прилеп. Кад стигоше у Прилеп, пашиница зажели да види и манастир Св. Богородицу, где је чешће ишла као дете.

(Са пашом и нешто војске дођу пред сам.

манастир Св. Богородице и замоле калуђере да их пусте унутра. Али како је у манастиру било 12 српских калуђера, па кад видоше војску не хтедоше је пустити у манастир.

Кад чу ово паша стаде мислити шта да ради, на то се окрете пашиница па рече паши и војсци: „Прави су ово људи, који неће да нас пусте унутра, јер смо им непознати, као Турци, него чекајте да им ја кажем неколико речи, ко сам и одакле сам и сигурно помоћиће“.

И пашиница се обрати калуђерима са речима да је она сргкиња, да су је Турци заробили, и да је паша узео за жену, па како је зажелила да види манастир Св. Богородице.

Но калуђери у те речи нису хтели да верују.

Напослетку кад лепа реч није помогла то је пашина жена пресудила, да на силу уђуу манастир. И тако су и урадили, и силом су ушли у манастир, па љути на калуђере свих 12 заклали су у цркви, манастир похарају и оставе поклане калуђере и оду.

После покоља, калуђере нико није сахранио, већ су им се телеса ргспала и уцрвљала и црви су их појели. Кад су их црви појели нису имали «шта да једу, па су почели да се једу међу собом. Слабији су увек први били на реду, и напослетку остао је само један, који је био сувише велики, и претворио сеу цркви у аждају.

Доцније су људи почели један по један да иду у цркву, али се ни један није враћао. Напослетку људи сазнаду да у манастиру има нека сила која сатире људе, и народ се заплаши и више није ишао у манастир, нити око њега за читавих двеста година.

После двеста година наиђе облак и гром

удари у манастир и силно га тресну, аждају, која је постала од црва.

У близини манастира био је један овчар будала, који није ништа знао за аждају, па чувајући овце наиђе на манастир, са овцама, а пси му уђу у манастир. Овчар ништа није приметио, већ само крв што су пси били крвави око уста и по ногама, па у вече кад дође кући поче да прича друговима шта је видео у манастиру, и да су му пси изашли крвави. Кад то чује газда расрди се и хтеде да бије овчара говорећи му: Шта си тамо тражио, зар око 200 година тамо нико не иде, а ти си се нашао

и убеје

_ паметан да тамо идеш, и могло ми је цело

стадо да пропадне.

Но овчар се бранио говорећи да у манастиру ништа нема. Напослетку се скупе људи поведу псе, и пођу манастиру, да се увере има ли шта.

Кад стигну у манастир изненаде се јер видоше једну мрцину која је имала око 2.000 ока. Одмах јаве власти у Прилеп, и власт дође на лице места и увери се да у манастиру нема ништа, и после је народ ишао слободно у манастир.

Од тога времена манастир се зове Трескавац, по грому који је ударио у цркву и од кога се црква треснула. Раније црква се звала Св. Богородица,

И дан, данас црква је препукла где је ударио гром.

Прилепџ. Забележио у Марковом Граду

Драг, Ж. Т,

КОРИСНЕ ПОУКЕ

Чувај се заразних болести!

Не шали се животом и здрављем!

Заразне болести преносе се са човека на човека помоћу малих оком невидљивих живих бића — заразних клица. Ове клице нанесе човек у уста или у нос прљавим прстима или нечистом храном као водом, млеком и 7.дД. или се зарази самим додиром са болесним човеком. Неке од њих шире се комарцима, мувама, бувама, вашкама и стеницама. Друге опет преносе болесне домаће животиње, као пас, стока и т.дД.

За ове крајеве најопасније заразне болести су осим маларије: Трбушни тифус, шарлах, пегавац, мале и велике богиње, туберкулоза, гушобоља (дифтерија), срдобоља (дизентерија), водене богиње, велики кашаљ, беснило, црни пришт и др.

Ако се неко разболе од поменутих болести у твојој кући, ти мораш да се бринеш;

1) О самом болеснику;

2) да сачуваш остаде чланове фамилије од заразе;