Službeni list Vardarske banovine
Страна 12
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ
Број 72—73
вану књигу на нашем, француском и немачком језику: „Вођ кроз јужну Србију“ а то ће без сумње бити велики напредак.
У. Практичне напомене.
· Сваки путник — туриста прво треба да сврати у Скопље, тим пре, што се у њему налази „Путник“ који се налази у Краља Петра улици. То је полудржавна установа, која има за циљ: подизање путничког саобраћаја, а ниуком случају није никакав путнички биро, који ради за себе — ради личних користи. Путник даје радо обавештења сваком излетнику, тако да се изразим.“
Поред „Путника који пропагира и рекла-_ мира овај крај у другим земљама, основано је и друштво „Југ“ 31. јула 1928. год. у Скопљу. Ово друштво све до скора ништа није радило, али је за идућу, управо за ову годину, поставило себи велики задатак. Оно има своја правила, по којима се сваки члан управља, и ја овде доносим други члан у целости, који гласи:
[) Задатак је друштва:
а) развијање љубави и смисла према при роди и њеним лепотама;
6) приређивање заједничких излета, рекламом, предавањима и давањем информација;
в) потпомагање рада на упознавању Вардарске Бановине и распростирање стеченог знања како у границама наше краљевине, тако и у иностранству;
г) старање о одржавању историских спо-. меника, природне лепоте и биљних и животињских врста:
д) потпомагање борбе против штеточина у природи и 5
ђ) утицање да комунална политика појединих места води рачуна о туризму.
2) Да ради на унапређењу индустрије, саобраћаја путника на територији Вард. Бановине:
а) привлачење странаца;
6) сређивање прилика око уконоћивања, а нарочито унапређивања нашег хотелијерства;
в) унапређивање и улепшавање градова, климатских места и бања;
г) пошумљавање голети, подизање паркова — шеталишта, купатила и игралишта;
д) маркирање и унапређење излетних тачака и копање зденаца на најважнијим рутама и
ђ) брига и завођење што веће безбедности и стварање свих потребних услова за развој туризма и саобраћај странаца у Вардарској Бановини.
Поред овога у Битољу има изгледа, да ће бити основано друштво у том циљу. Ова ће друштва бити у сталном контакту са „Путником“ тако, да ће се рад на унапређењу туризма и овде извести онако како треба, само привести у дело што пре изградњу горе наведених чињеница. Јер сада пропагирати и рекламирати овај крај у другим земљама, неби ваљало, зато што би збиља странци можда до-
лазили, али враћали би се незадовољни и никад више неби посетили овај крај, а нама не требају странци за једанпут већ стално, за увек, јер од тога зависи и богатство овога краја.
УП. Допунске напомене,
На унапређењу туризма, могу много учи= нити учитељи и свештеници. Можда је, ово што кажем, чудновато, али то тврдим; јер они су ти који упућују народ ка бољитку; они су. како се често каже, народни пионири. Па, кад су таквим комплиментима обасути, онда их они требају примати озбиљно и приводити их у дело, а приводиће их у дело тек онда ако буду свесни свога чина. — Нарочито ово важи за наше село, које је одвојено од вароши које се моде низује. — Као такви, учитељи и свештеници припомажу да се: 1) крај у коме се налазе, упућује да што више хигијенски живи, а то ће рећи: да подиже дотични крај, предходно чисте и здраве станове, који би поред осталога могли примати и путнике од којих би мештани имали материјалне користи; 2) да се упућује становништво на рационално обрађивање земље и свега онога чиме би се туризам могао унапређивати.
=
Да би се туризам развио, што више треба потпомагати његову помоћну технику, развој саобраћаја, развој хотелијерства, подизање цеста, плажа и свега онога већ реченог. Најзад, што већу организацију пропаганде створити, јер у колико ће више ње бити у толико ће живљи промет странаца да буде, у толико више пара, понављам, за оно што нас ништа не кошта, за оно због чега странци долазе.
Народне масе ће туризмом моћи протурити своје ситне „невидљиве експорте“ и допринети своме опстанку у што блажој етапи, која је бар сада у свим европским државама кризом помућена. На тај ће се начин и класично тло наше средњевековне државе одржати на достојној висини. У времену јаких дипломатских тражњи формуле за решење овладале привредне кризе целим светом, туризам ће моћи и може знатно ублажити све друштвене недаће, не губећи из вида, при том, ни велику мисију његову за међународну сарадњу и зближење пелог човечанства.
19. јануара 1931. год, Скопље.
„Путник“.
Библиографија :
Јадранска Стража 1930. Бање и Туризам 1930. Јужни Преглед 1927/28. Службени ласт Вардарске бановине.
- Дедијер: Нова Србија. К. Костић: Наши нови градови на југу. Ст. Станојевић: Енциклопедија С.Х. С. М. С. Јовановић: Списи (у рукопису). М. С. Јовановић: Информације.